Home Ekonomija “Zakon o čokoladi”: kako Švajcarska “beži” Svetskoj trgovinskoj organizaciji

“Zakon o čokoladi”: kako Švajcarska “beži” Svetskoj trgovinskoj organizaciji

57
(Ruedi Widmer)

Švajcarska na svakih uloženih dva franaka u inostranstvu zarađuje malo više od jednog. Zbog tog razloga se sauzima na internacionalnom nivou kako bi se ukolinile trgovinske barijere. U isto vreme ona štiti svoju poljoprivredu sa rekordnim tarifama i subvencijama. Do sada je uspevala da primeni pravila i norme Svetske trgovinske organizacije (STO), na način kako bi se izbegla žalba.

Švajcarska je jedna od zemalja koje masovno podržavaju njihovu poljoprivrednu proizvodnju. S vremena na vreme zbog tih razloga je izlažena kritikama STO. To je bio slučaj nedavno sa Zakonom o čokolade, koji koristi kako bi kompenzovao visoke cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, kako u pogledu uvoza, tako i u pogledu izvoza prerađevina.

Sporazuma o poljoprivredi STO će zabraniti na tri godine bilo kakvu podršku izvoza, što Švajcarsku obavezuje da revidira spomenuti zakon. Do sada, na osnovu ovog zakona, Savezna vlada uplaćuje skoro 100 miliona franaka godišnje za izvoznike poljoprivrednih proizvoda, kako bi im na taj način pomogli da nadoknade razliku između švajcarskih cena za mleko i žitarice, u odnosu na one međunarodne.

Zvanično, vlada pokazuje svoju spremnost da ukine subvencije predviđene Zakonom o čokoladi. U tom slučaju, bez državne pomoći, mnogi izvoznici mogu da odluče da presele svoje aktivnosti u inostranstvo. Vlada je stoga pronašla novo rešenje koje bi poštovaloe pravila STO i istovremeno izbegne odlazak izvoznika.

Izvoznici bi dobili olakšice za uvoz mleka i žitarica, koje bi bile izuzete od poreza. Subvencije se nebi više uplaćivale izvoznicima već direktno poljoprivrednicima, koji bi dobili 70 miliona franaka godišnje, kao i premije od 3 centa po kilogramu mleka i žitarica.

Da bi osnovni proizvodi ostali sa konkurentni, izvoznici i poljoprivrednici bi trebalo da se međusobno dogovore kako nameravaju da pokriju razliku između domaćih cena i onih koje se primenjuju na međunarodnom nivou.