Rođen je u Levču, u selu Kavadar 1934. godine. Tamo je završio osnovnu, a u Beogradu srednju i Višu medicinsku školu. Kao asistent anastezije, prvih 19 godina radnog veka radio je na Onkološkom institutu, u Beogradu, a onda, daleke 1972. godine, poput mnogih drugih, uputio se u Švajcarsku, u kojoj je “privremeno” radio punih 30 godina, sve do penzije 2002. godine. Nakon odlaska u penziju pa do 2017. godine, kada mu se zdravstveni stanje pogoršalo, svoje slobodno vreme je provodio u autobusima, ređe i automobilima, na relaciji Švajcarska – Srbija, prateći transport humanitarne pomoći koju je sam, ili uz pomoć drugih sunarodnika u Švajcarskoj, obezbedio za ustanove i ljude u matici Srbiji.
Tokom jugoslovenske krize, godina sankcija, tokom i posle NATO agresije na našu zemlju, Desimir se sav predao sakupljanju pomoći za ugrožene, ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i u svim bivšim jugoslovenskim republikama. Otpremao je šlepere hrane, lekova, opreme za bolnice i Domove zdravlja, odeće i svega drugog što je nedostajalo njegovim sunarodnicima na prostoru bivše Jugoslavije. Transferisao je na desetine hiljada švajcarskih franaka u gotovom novcu, kako Crvenom krstu i Fondu dijaspora za maticu, tako mnogim opštinama, Domovima zdravlja, bolnicama, lećilištima, izbegličkim centrima, školama, obdaništima.
Na prvu vest o poplavama u Srbiji, maja 2014. godine, Desimir je intezivinirao svoje kontakte na sve strane. Njegov apel za pomoć ugroženim građanima Srbije i Republike Srpske, prihvatili su mnogi i odazvali se donacijama. Tada je učestvovao, i sa svojim dolascima u Srbiju, da bi sakupljenu pomoć uručio onima kojima je najpotrebnija.
Mesto komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeno.
