Zbog obaveza vezanih za moju firmu, provedoh nekoliko nedelja u Njujorku. Grad u kome su živeli možda najpoznatiji Srbi u Americi, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. I upravo pre tačno 83 godine, 12. marta 1935. godine u tom gradu Pupin je preminuo.
Mihajlo Pupin je došao u Ameriku 1874. godine, a Nikola Tesla desetak godina kasnije. Obojica su vrlo brzo, krajem 19. veka, posle pronalazaka polifazne naizmenične struje i kalema za razvoj telefonije, postali ugledni članovi njujorškog visokog društva. Neki srpski publicisti pisali su kako su se Pupin i Tesla zavadili na jednom Teslinom predavanju u Njujorku 1898. godine. Pupin je sa svojim pristalicama zviždao i ometao Teslino izlaganje da bi se osvetio što je, dok su „kvačili palčeve“ u Univerzitetskom klubu, Nikola Mihajlu slomio palac. Konačni razlaz je nastao, po tumačenju publicista, početkom 20. veka, kada je Tesla, gradnjom Antene svetskog sistema bežičnog prenosa energije na Long Ajlendu, blizu Njujorka, pokušao da reši problem prenosa energije na velike daljine. Zbog nedostatka sredstava morao je da obustavi svoj rad, koji je 1901. Markoni iskoristio. U slavlju koje je nastalo, Tesline zasluge niko nije pominjao, a Pupin, koji je znao istinu, stao je na stranu Markonija. Ovo mu Tesla nije mogao oprostiti.
I nastalo je ćutanje dugo više od 30 godina…
Šta reći? Razdor i svadje su nešto što nas Srbe oduvek prati.
I upravo o ovoj temi želim nešto da napišem, pre nego što ponovo otputujem iz mog Thuna.
Dok sam bio u Njujorku, imao sam priliku da se sretnem sa dosta mojih priajtelja. I naravno u takvim trenutcima nezaobilzna tema je i situacija u našoj Matici, kao i medju nama u dijaspori. Zajednički konstatovasmo da su svi drugi, barem u našim očima, mnogo jedinstveniji i tolerantniji medju sobom, nego što smo to mi.
Iz medija pročitah da je 02. marta 2018. godine u blizini Ciriha u organizaciji SKD “Prosvjeta”, Zajednice Srba Švajcarske i Saveza srpskog folklore Švajcarske održana projekcija filma „Kosovo momenat u civilizaciji“, režisera Borisa Malagurskog za koji je scenario pisao Miloš Ninković. Bi mi drago, jer sam u mom članku pod naslovom “Kuda ide Srpska dijaspora u Švajcarskoj”, ove tri organizacije označio kao organizacije koje imaju perspektivu i koje svojim radom i aktivnostima prednjače u odnosu na ostale organizacije u Švajcarskoj.
Medjutim, pročitah u medijima da je u isto vreme u organizaciji nekih drugih udruženja u Švajcarskoj boravio Matija Bećković. Sudeći po fotografijama na društvenim mrežama i komentarima, ispade da je film o Kosovu ipak odneo pobedu nad Matijom Bećkovićem, barem kada je u pitanju brojnost posetilaca.
Ne želim da ulazim u razloge zašto su ove dve manifestacije organizovane u isto vreme, ali lično smatram da je ubuduće potrebna bolja koordinacija. A time se opet vraćam na moju tezu, da mi Srbi moramo imati u svakoj zemlji gde živimo jednu i samo jednu jaku krovnu organizaciju, koja će nas predstavljati kako kod zemlje domaćina, tako u Matici. Ta organizacija treba izmedju ostalog i da, koliko je to moguće, koordinira aktivnosti svojih članova.
Ovih dana smo imali i priliku da čitamo i o podelama u našoj dijaspori u Austriji. U Vestima je objavljen članak pod naslovom “Nova bitka za Savez Srba”, u kome se detaljnije opisuje trenutna situacija medju našim udruženjima u ovoj zemlji. Već skoro dve godine prisutan je problem u ovoj organizaciji u kojoj “stara” uprava ne želi da ode i da omogući rad “novoj” upravi.
Smena generacija je čini mi se kamen spoticanja u našoj dijaspori. Ako se opet vratimo u Švajcarsku i uporedimo SKSŠ i Zajednicu Srba Švajcasrke, odmah se da uočiti razlika u godinama ljudi koji su u Upravi SKSŠ i onih i Zajednici Srba Švajcarske. Lično ne poznajem ni jednu ovu organizaciju, ali na osnovu informacija iz medija i društvenih mreža, brzo se može uočiti ko uživa veće simpatije medju našim ljudima u Švajcarskoj.
Postavio bih pitanje ovim starijima, da li razmišljate možda o tome da ove mlade ljude pozovete na jedan zajednički sastanak na kome biste im ponudili stvaranje jedne krovne organizacije, koju bi oni vodili, a Vi im pomagali u radu svojim iskustvom i znanjem?
Budite hrabri i odgovorni, načinite taj korak. A ovim mladjima bih poručio da su na pravom putu, ali da ne treba odbacivati i zanemarivati na zasluge starijih.
Milan Panić, Thun, Bern
