Srbi su jedna od retkih nacija, čije se rasejanje neprekidno uvećava. Prema podacima koje su srpski mediji objavljivali, tokom 90.-ih godina iz Srbije je otišlo preko 100.000 njenih državljana. Taj trend se nastavio i posle političkih promena 2000. godine, a u poslednjih 5-6 godina iseljavanje iz Srbije je osetno pojačano. Obrazovna struktura onih koji su napustili Srbiju je raznolika, a obzirom na činjenicu da u Zapadnim zemljama postoji „glad“ za visokoobrazovanom radnom snagom, lako se da zaključiti da su Srbiju napustili upravo njeni najobrazovaniji gradjani. Ista je situacija i sa Republikom Srpskom.
U potrazi za poslom i za boljim životom, Srbiju i R Srpsku napuštaju i oni koji nemaju fakulteteske diplome. Brojni vozači kamiona, zidari, tesari, medicinske sestre, kuvari, negovatelji, obični fizički radnici našli su uhlebljenje u Nemačkoj, ali i u nekim drugim zemljama. Sve to se naravno vrlo negativno odražava na privredu Srbije i R Srpske, a posledice će se osećati jako dugo.
Kada je u pitanju doseljavanje Srba u Švajcarsku tu je situacija nešto specifičnija u odnosu na EU. Obzirom da Švajcarska nije u EU, kao ni Srbija, dolazak u ovu alpsku zemlju za državljane Srbije je dosta otežan. Gradjani Srbije se medjutim snalaze na razne načine. Mnogi su uzeli madjarski, bugarski ili rumunski pasoš i na taj način legalno došli u Švajcarsku. Jedan deo državljana Srbije je boravišni i radni status regulisao sklapanjem lažnog braka, što je naravno zakonom zabranjeno i strogo sankcionisano. Na žalost nije ni mali broj onih koji u Švajcarskoj borave i rade ilegalno i pored toga što su i oni i njihovi poslodavci svesni činjenice da su za tako nešto predvidjene veoma visoke novčane, pa čak i zatvorske kazne, kao i zabrana ulaska u zemlje šengenskog sporazuma.
Posebna kategorija je i ne mali broj onih koji se u švajcarskim policijskim izveštajima nazivaju „turističkim kriminalcima“. Zatvori šriom Švajcarske su puni momaka iz Srbije, koji su u ovu zemlju došli kako bi pljačkali benzinske stanice, zlatare, prodavnice, stanove, prodavali drogu, uterivali dugove i bavili se ko zna sve čime. Pri tome treba istaći da su švajcarski sudovi veoma strogi prema počiniocima navedenih dela, što se može tumačiti nastojanjem vlasti da se obeshrabre oni koji eventualno planiraju da se bave kriminalnim aktivnostima.
U Švajcarskoj je na kraju 2016. godine živelo 2,1 miliona stranaca. Državljani Srbije po brojnosti su na 7. mestu iza Italijana, Nemaca, Portugalaca, Francuza, Albanaca sa Kosova i Španaca. U strance se inače ubrajaju svi oni koji nemaju švajcarsko državljanstvo. Prema zvaničnim podacima državljani Srbije čine 3,3 posto ukupnog broja stranaca. Medjutim, brojni su državljani Srbije koji imaju dvojno državljanstvu, tako da bi se prema nekoj gruboj proceni moglo reći da u Švajcarskoj živi preko 150.000 državljana Srbije.
Ukoliko bismo posmatrali samo Srbe, procene su da u Švajcarskoj živi oko 150.000 – 170.000 Srba sa prostora bivše Jugoslavije. I pored toga što su Srbi medju prvim strancima došli u Švajcarsku i što po brojnosti spadaju u brojniju grupu stranaca, oni to nisu iskoristili i sebi bezbedili bolji status od onoga kojeg trenutno imaju. Naime, vrlo malo Srba se politički angažovalo u Švajcarskoj, tako da danas nema Srba na nekim političkim funkcijama u ovoj zemlji. Trenutno je samo u gradskoj skupštini St. Gallen jedan Srbin odbornik.
A činjenica je da je u Švajcarskoj dosta visokoobrazovanih Srba, koji se nalaze i na značajnim pozicijama u velikim švajcarskim firmama, bolnicama, pa čak u jednom kantonu i na rukovodećoj funkciji u policiji za strance. Srbija i Švajcarska su još pre 100 godine uspostavile diplomatske odnose, tako da Srbiju u Švajcarskoj predstavljaju Ambasada u Bernu, Generalni konzulat u Cirihu, a u Ženevi se nalazi i Misija R Srbije pri ujedninjenim nacijama.
Na prostoru Švajcarske deluju brojni srpski klubovi i udruženja, medju kojima po organizovanosti i brojnosti posebno treba izdvojiti folklorna drušva. Preko 30 foklornih društava okupljaju brojne Srbe i neguje srpsku tradiciju i kulturu širom Švajcarske. Ova društva su okupljena u krovnu organizaciju pod nazivom „Savez srpskog folklora Švajcarske“ (trenutno broji 24 folklorna društva).
Tokom 1992. godine osnovan je Srpski kulturni savez Švajcarske (SKSŠ)kao „srpska krovna organizacija u Švajcarskoj“. Tih 90.-ih godina Savez je zaista uspeo da okupi najveći broj srpskih društava, a vrlo aktivno se radilo na pružanju humanitrane pomoći Srbima u Hrvatskoj i Republici Srpskoj tokom ratnih zbivanja na ovim prostorima. Treba istaći da su se Srbi u Švajcarskoj tokom bombardovanja Srbije posebno istakli u pružanju kako novčane tako i drugih vidova pomoći svojoj Matici. SKSŠ sa svojim članovima je svakako dao značajan doprinos tome. Medjutim, kako to obično biva, već od 1999. godine SKSŠ ulazi u krizu i ne uspeva da se reorganizuje i svoj rad prilagodi novim uslovima. Savez masovno napuštaju dotadašnji članovi, tako da danas SKSŠ skoro da i nema članstva. U upravi SKSŠ nalaze se uglavnom stariji ljudi, a mladi se distanciraju od ove organizacije. I pored podrške koju ovaj Savez uživa u Matici, Savez ne uspeva da povrati značaj koji je imao 90.-ih godina, a o članstvu da se i ne govori. Uzroci ovakvog stanja su brojni, a pre svega leže u lošim presonalnim rešenjima, pretvaranju Saveza u mesto za ispunjavanje ličnih ambicija pojednih ljudi, lošoj proceni situacije, ne snalaženju rukovodstva SKSŠ u novonastaloj situaciji itd., itd.
U takvoj situaciji nastala je jedna nova organizacija pod nazivom „Zajednica Srba Švajcarske“, koju su osnovali mladji aktivisti i koja je za vrlo kratko vreme naišla na veoma dobar odjek kod srpskih klubova, udruženja, firmi i pojedinaca. Zajednica težište svog rada usmerava ka Švajcarskoj i njenim institucijama, a sa ciljem da se promeni negativna slika o Srbima, koja u ovoj zemlji još uvek preovladava. Naravno, kontakti sa Maticom su nešto na čemu Zajednica intenzivno radi. Zajednica je uspostavila odličnu saradnju sa Savezom srpskog folklora Švajcarske, a brojni članovi SSFŠ su postali i članovi Zajednice.
Ne treba zaboraviti ni Udruženje srpskih pisaca Švajcarske, kao i nekoliko srpskih bajkerskih udruženja, te sportska društva kao što su fudbalski klubovi Srbija, R Srpska, Morava itd. Tu je i Udruženje srpskih privrednika, koje je 2016. i 2017. godine organizovalo sajam srpskih privrednika. Na žalost oba sajma su protekla skoro ne zapaženo medju Srbima u Švajcarskoj, o čemu svedoči i vrlo slaba posećenost istih. Ostaje da se vidi da li će ovo udruženje u narednim godinama uspeti da se bolje organizuje i da privuče Srbe – privrednike u svoje članstvo. Takodje treba pomenuti i SKD Prosvjeta, koje od svog osnivanja 2015. godine, prednjači u organizovanju kulturnih aktivnosti. Značajno mesto u životu Srba u Švajcarskoj zauzima i Srpska pravoslavna crkva.
Medjutim, procene su da je svega 5% Srba u Švajcarskoj aktivno uključeno u aktivnosti klubova i udruženja. Oni bolje upućeni ističu da je neophodna bolja organizacija Srba u Švajcarskoj, a za šta se kao moguće rešenje sve glasnije pominje potreba za osnivanjem jedne snažne krovne organizacije.
Milan Panić,
Thun, Kanton Bern
