Srpska industrija je velikim delom zastarela. Da li je potrebno obnavljanje privrede?
– Da. Neka državna preduzeća su privatizovana, a zahvaljujući reformama prvi put posle 12 godina imamo budžetski suficit. Smanjili smo državne dugove, nezaposlenost je prepolovljena i iznosi oko 12 odsto. To je i dalje mnogo, ali mnogo manje nego ranije.
Spomenuli ste reforme. Neke su očigledno bile veoma nepopularne.
– Da. Krajem 2014. morali smo da smanjimo javne izdatke. U međuvremenu imamo oko 40.000 činovnika manje. Takođe, morali smo da smanjimo plate i penzije. Ta reforma je skoro završena.
Zašto tako drastične reforme?
– Morali smo nešto da uradimo, bili smo pred bankrotom. Svetska banka je tražila od nas da nešto preduzmemo. Iznenađujuće je što je Vlada posle toga ponovo izabrana. Narod je shvatio da su reforme bile neophodne. A mi smo, zauzvrat, obezbedili više radnih mesta u privatnom sektoru.
Današnji predsednik Aleksandar Vučić imenovao vas je za premijera. Ne pripadate nijednoj partiji i nemate političko uporište. Koliko ste zavisni od njega?
– Kao tehnokrati iz privatnog sektora potrebna mi je većina u parlamentu, a ima je predsednik Vučić sa svojom partijom. Mogu da radim ono što je, prema mom mišljenju, najbolje. Istovremeno sam na istoj liniji s predsednikom. U suprotnom ne bih ušla u Vladu.
Imajući u vidu vašu biografiju, vi ste idealan politički predstavnik Srbije kao zemlje koja želi da uđe u EU. Da li je to bila Vučićeva namera?
– Dobro pitanje… Mislim da je reč o srećnoj slučajnosti. Dobro sarađujemo, oboje smo radoholičari. Srbija nema vremena za gubljenje.
Evropska unija je proglašeni cilj Vlade. Šta su prepreke?
– Veoma sam ponosna na to što Srbija spada u kandidate koji imaju najveće izglede. Ali više me interesuju naše reforme. Njih ne sprovodimo za EU. Ako ih ne sprovedemo pre pristupanja, EU nam više neće nuditi mnogo prednosti. Mnogi kvalifikovani stručnjaci napustili bi zemlju, i obrnuto: EU više neće hvaliti Srbiju kao investiciono tržište. Želimo da postanemo članica koja može da doprinese.
Pitanje Kosova je i dalje prepreka. Kako ćete ga rešiti?
– Naša vlada je donela nekoliko hrabrih, ali nepopularnih političkih odluka. Potpisali smo i gotovo potpuno primenili Briselski sporazum s Kosovom. Nasuprot tome, Priština još nije ni počela s tim. Na tome sada insistiramo. Želimo da vidimo da i Priština poštuje sporazum.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu uskoro odlazi u istoriju. Kakav je vaš bilans stanja?
– Hag nije doprineo pomirenju. Da je Tribunal bio objektivan i osudio glavne krivce na svim stranama, to bi i te kako koristilo pomirenju. Ali to se nije desilo.
Znači, Tribunal je bio nepošten prema Srbiji?
– Mislim da nije bio uravnotežen, ni objektivan. Ne bih rekla nepošten. Ni izrečene presude ne dovodim u pitanje, ali kritikujem činjenicu da neke presude nisu donete. Više od dve trećine osuđenih su Srbi: to ne odražava stvarnu sliku onoga šta se događalo u godinama rata.
Da li su sudije uopšte dužne da mire? To je posao svake zemlje ponaosob.
– Naporno radimo na odnosima sa našim susedima. Odnosi s Hrvatskom su i dalje veoma složeni, s Bosnom i Hercegovinom takođe. Ali prva predsednikova poseta u regionu bila je u Sarajevu. Na taj način se mirimo.
Tema rata je, međutim, i dalje trajno prisutna na Balkanu.
– Sada će haška dokumentacija biti predata pravosudnim organima svake pojedinačne zemlje. Nadam se da će pravda u nekim slučajevima ipak biti moguća. Ali, u svakom slučaju, moramo da se okrenemo budućnosti. To je veoma emocionalna tema. Trudim se da što manje govorim o tome, zato što se time stalno otvaraju nove teme.
Žena u patrijarhatu
Vi ste mlada, moderna žena. Srbija asocira na patrijarhalne strukture. Kako mislite da postignete uspeh?
– Upravo takvu sliku o Srbiji želimo da promenimo. Mi smo potpuno drugačiji, zemlja se svakodnevno menja. Uzgred budi rečeno, pet od 21 ministra su žene. One su, doduše, u manjini, ali ipak zauzimaju važne položaje.
Da li je vaša homoseksualnost i dalje tema?
– Ne, više ne.
Ali, bila je.
– Bilo je kritika, ali ne mnogo. Pre je doživljena kao kuriozitet. Ali i to je prošlo već posle prvih nedelju dana. Onda su se svi usredsredili na moj rad. Da li sam sposobna da donesem rezultate. Tu poruku želim da pošaljem.
Tobias Marti i Christian Kolbe
