CERN je naveo da će sudarač sada raditi naredne tri godine, kao i da je u njegovu nadogradnju uloženo 150 miliona dolara.
Veliki hadronski sudarač je u prethodnoj fazi rada pružio podatke koji su potvrdili postojanje subatomske čestice Higsov bozon, koja po standardnom modelu, objašnjava kako druge čestice imaju masu.
Direktor CERN-a Rolf Hojer rekao je da se fizičari nadaju da će nova faza rada najvećeg akceleratora čestica na svetu možda dovesti do otkrića koja mogu pomoći u objašnjenju preostalih misterija kao što je tamna materija.
Sudarač, koji sada može sudarati protone na 13 teraelektrovolti (13.000 milijardi), nalazi se u 27 kilometara dugom tunelu ispod švajcarsko-francuske granice.
U rad CERN-a je uključeno 30 naučnika iz Srbije koji se bave svim oblastima istraživanja
Miloš Đorđević iz Instituta Vinča jedan je od mladih srpskih naučnika koji u CERN-u radi u okviru eksperimenta CMS. CMS i Atlas su dva od ukupno šest eksperimenata koji se izvode na velikom hadronskom sudaraču (LHC).
Kako je dodao, pored ličnog zadovoljstva, učešće u projektima CERN-a ima veliki značaj za Srbiju jer se nudi mogućnost da mladi istraživači i naučnici provode više vremena u Centru, doškolovavaju se i znanje potom vraćaju u Srbiju.
Srbija pravi delove za CERN
Poslednji segment džinovske sagalice ATLAS, takozvani „mali točak“, postavljen 28. februara 2008. godine, upravo je onaj izgrđjen u Srbiji. Institut i korporacija „Lola“ iz Železnika , realizovala su dva diska za ovaj eksperiment. proizvedeni su u Beogradu a zatim transportovani u Ženevu. Ovom projektu srpski istraživački tim priključio se 2003.godine.
Do 2012. godine Srbija je sa CERN-om imala potpisan samo ugovor o naučno-tehnološkoj saradnji. Pridruženo članstvo trajaće pet godina, nakon čega će Srbija postati ravnopravni član ove organizacije. Kao pridruženi član Srbija će imati pristup programima za različite obuke, mladim srpskim naučnicima i postdiplomcima biće omogućeno da se uključe u razne projekte.
– Najveći broj njih radi na istraživanjima visoke energije, ali i nižih energija, kao i same nuklearne strukture, tako da su pokrivena sva polja nuklearnih istraživanja – rekao je profesor Ištvan Bikit, rukovodilac Katedre za nuklearnu fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta.
Osnivači
CERN je 1954. osnovalo 12 zemalja, među kojima je bila i Jugoslavija, koja je iz političkih razloga istupila iz te organizacije 1961. Naučnu zajednicu CERN-a, kao ravnopravne članice, danas čini 21 evropska zemlja, dok su SAD, Rusija, Japan, Indija, Izrael, Turska, Evropska komisija i Unesko posmatrači. U prvoj godini članstvo u CERN- u Srbiju je koštalo milion švajcarskih franaka.
