Post Covid19 (Long Covid) sindrom

2. јул 2021.

Kako lekari sve više saznaju o kovidu 19, tako postaje jasnije da je u pitanju podmukla bolest. Infekcija ostavlja posledice po ceo organizam, pa se pacijentima sve češće dijagnostikuje “post kovid sindrom”.

Simptomi vezani uz navedeni sindrom nisu naivni – otežavaju svakodnevno funkcionisanje i traju nedeljama. Zanimljivo je da se post Covid19 sindrom ne događa samo osobama koje su imale teži oblik bolesti, već se često viđa i kod osoba koje su imale blagi oblik.

Mehanizam nastanka dugotrajnih posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2 na ljudsko zdravlje i dalje nije sasvim jasan. Logična su razmišljanja da je glavni razlog dugotrajnog trajanja simptoma povezanih s post kovid 19 sindromom zapravo prikrivena infekcija u organizmu koja dovodi do prolongiranog imunološkog odgovora organizma.

Snaga našeg imunološkog sistema je ogromna. U gotovo 95% slučajeva on uspešno pobeđuje SARS-CoV-2, koji, osim u izuzetnim slučajevima, ne uspe proći ni prirodne barijere našeg organizma, poput npr. nosne i usne sluznice. Ali “slomom” prve linije obrane bitka se nastavlja, a organizam aktivira sledeću fazu urođenog (nespecifičnog) imuniteta koju započinju ćelije poput makrofaga i T-limfocita nakon što iz okolnog tkiva ili cirkulacije dođu na mesto infekcije. S druge strane, infekcija virusom uobičajeno rezultuje smrću ćelije i umnožavanjem virusa, a lokalno oslobođeni citokini dodatno aktiviraju još ćelija sa ciljem da se direktno neutrališe virus i uklone ostaci raspadnutih ćelija (fagocitoza). Za optimalno funkcionisanje ovih linija odbrane važni su dobre životne navike, zdrav stil žovota i adekvatan unos svih potrebnih zaštitnih materija (vitamini , minerali) kako bi se „ojačao“imunitet.

Sledeća linija obrane aktivira sistem specifične imunosti s dominantnim mehanizmima stvaranja specifičnih antitela i citotoksičnih limfocita koji treba da nam obezbede brzu i adekvatnu zaštitu pri ponovnom susretu sa virusom u budućnosti.Ovaj nivo odbrane stičemo na dva načima-ako prebolimo inekciju ili vakcinacijom.

Nažalost, reakcija našeg imunološkog sisttema u borbi sa SARS-CoV-2 može postati nekontrolisana i prekomerna što predstavlja glavni činilac pokretanja kaskade promena koje mogu dovesti do sistemskog multiorganskog oštećenja i smrtnog ishoda.Najveći broj obolelih ipak uspešno savlada infekciju ali, na žalost , veliki broj njih ima izvesne posledice u vidu progresivnog oštećenja različitih organa a i zvestan broj ima simptome i znakove tzv. post kovid sindroma koji značajno utiču na kvalitet života.

Razumevanje niza simptoma vezanih uz post kovid 19 sindrom nemoguće je bez poznavanja uticaja virusa SARS-CoV-2 na male krvne sudove i na procese zgrušavanja krvi. Cela kaskada procesa vezanih uz navedeno dovodi do poremećaja mikrocirkulacije praktično svih organa, a u najdramatičnijim slučajevima do ispoljavanja plućne embolije ili moždanog udara.

Najčešći simptomi koji se pojavljuju kod pacijenata nakon preležane tzv.blage i umereno teške akutne faze Covid19 koji se najčešće viđa u populaciji mladih odraslih osoba u koje spadaju i studenti, uključuju dugotrajan gubitak ili izmenjenost čula ukusa i mirisa, hroničan umor, malaksalost, nedostatak vazduha,bol ili stezanje u grudima, lupanje srca,poremećaj pamćenja i koncentracije, noćno znojenje, bolove u mišićima i zglobovima, glavobolje.

Rezultati studije iz Italije su pokazali da je dva meseca nakon prvih simptoma kovida 19 svega 12,6 % osoba bilo bez ikakvih simptoma, 32 % ispitanika imalo je jedan do dva simptoma, dok je njih 55 % bilo sa tri i više simptoma. Autori studije kao najčešće simptome navode opštu slabost koja se javljala kod 53,1 % ispitanika, subjektivni osećaj nedostatka vazduha (dispneja) u 43,4 % ispitanika, bol u zglobovima u 27,3 %, dok je bol u grudima postojao kod 21,7 % ispitanika.

Najčešći simptomi koji se primećuju kod osoba koje su preležale kovid 19 vezani su za disajni sistem, a manifestiraju se kao subjektivni osećaj otežanog disanja, boli u grudima ili suvog kašlja, iako se standardnim dijagnostičkim procedurama ne nalazi poremećaj strukture ili funkcije pluća.

Uticaj SARS-CoV-2 na na srce je predmet je brojnih rasprava, posebno vezanih uz povratak sportista na sportske terene nakon preležanog kovida 19. Radeći detaljne kardiovaskularne preglede kao i magnetsku rezonancu sportista tri nedelje nakon pojave simptoma kovida 19, autori jedne studije su zaključili da znakovi akutne upale miokarda (miokarditis) postoje kod kod svega 1,4 % sportista . Ranije objavljivani rezultati magnetske rezonancije srca mlađih sportista koji su preboleli kovid 19 u suprotnosti su s upravo navedenim rezultatima, a autori tog članaka su utvrdili da u gotovo 40 % njihovih ispitanika postoji kardiološko oštećenje, najčešće perikarditis (upala ovojnice koja oblaže srčani mišić).Simptomi perikarditisa obično se manifestuju kao bol ili stezanje u grudima, koja se može pogoršavati pri dubokom disanju, što je zapravo jedan od opisanih simptoma post kovid 19 sindroma.

S druge strane neurološki simptomi (glavobolja,nesanica, znojenje, poremećaj funkcije kranijalnih nerava,poremećaji pamćenja, pažnje, percepcije konvulzije, paraliza itd.) imaju takođe veliku učestalost i predstavljaju značajan problem kod osoba koje su prebolele kovid 19. Nedavno objavljen rad koji je analizirao mlađu populaciju osoba koje su prebolele infekciju utvrdio je da 78% pacijenata čak tri meseca nakon što su izišli iz akutne faze bolesti ima blage kognitivne poteškoće uključujući deficite pamćenja, pažnje, percepcije, itd.Učestalost pojave i širok dijapazon neuroloških simptoma sve češće se opisuju kao poseban entitet- neurološki post kovid sindrom.

Uz navedeno, primećena su brojna stanja iz domene psihijatrije poput demencijama sličnih sindroma, anksioznosti, depresije, PTSP-a.

Zbog navedenog brojni zdravstveni sistemi širom sveta počeli su da formiraju multidisciplinarne timove stručnjaka koji će brinuti o bolesnicima sa post Covid19 sindromom i tako im omogućiti celovit dijagnostički pristup, pravovremenu prevenciju komplikacija i optimalno lečenje.

Šta uraditi ukoliko imate dugotrajne simptome kovida?

U većini slučajeva simptomi nestaju sami od sebe. Ako ste zabrinuti zbog svojih dugih simptoma kovida ili ako oni ometaju vaš svakodnevni život, obraite se svom lekaru kako bi pronašli rešenje.

Podrška

Ako imate bilo kakvih pitanja o post kovidu, prva osbova sa kojom ćete razgovarati je uvek vaš porodični lekar.

Takođe možete dobiti dodatne informacije na sajtu Swiss Lung League, na kome ćete pronaći razne linkove ka kantonalnim kancelarijama, kao i drugim platformama koje pružaju podršku na ovu temu.
Informacije su dostupne na nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku.

Mreža Altea (Altea network) bavi se dijalogom na temu post kovida, među obolelima, njegovom porodicom, medicinskim radnicima i istraživačima. Na njihovom portalu pronaći ćete razne informacije na tu temu (definicije, saveti i podrška)
Informcije su dostupne na nemačkom jeziku.

Troškovi lečenja

Troškove neophodnog lečenja u slučajevima post kovida pokriva vaše zdravstveno osiguranje.

U Švajcarskoj se otvara banka opasnih virusa

4. јун 2021.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Švajcarska potpisale su pre nekoliko dana ugovor na osnovu koga će ta zemlja biti domaćin Svetskoj banci virusa, laboratoriji gde će se čuvati i proučavati osnovni patogeni agensi koji su uzročnici teških bolesti, uključujući i koronavirus, koji je izazvao svetsku pandemiju.

Grad Špic (Spiez BE) će biti sedište Svetske banke opasnih virusa, koji će biti katalogizirani kao potencijalno opasni po opšte zdravlje, poput kovida 19 i ebole. Ugovor su u Ženevi potpisali švajcarski ministar zdravlja Alan Barse i generalni sekretar SZO Tedros Adanom Gebrejesus.

Gradić Špic ima 15.000 stanovnika i nalazi se na jezeru Tun, u kantonu Bern, a sedište banke virusa biće smešteno u postojećoj Saveznoj laboratoriji. Tu se već nalazi i Centar za ispitivanje nekonvencionalnog oružja, poput hemijskih i bojnih otrova, a 2018. godine je bila i centar špijunske afere, povezane sa slučajem „Skripalj“, u kojoj su uhapšena dva ruska tajna agenta.

Ministar Berse je naglasio da se Švajcarska kandidovala za sedište banke virusa upravo zato jer je pandemija kovida 19 pokazala da ne postoji dovoljno znanja i kompetentnosti na svetskom nivou u suočavanju sa ovako vanrednim situacijama. Zauzvrat, Švajcarska traži od svih članova Svetske zdravstvene organizacije resurse i osoblje koje će garantovati rad „Bio-laba“ u Špicu, kao i stroge bezbednosne mere.

Na čelu ove banke virusa biće Mark Kadiš, trenutni direktor laboratorije u Špicu, kome je SZO već poverila na čuvanje patogene agense potencijalno opasne po javno zdravlje, koji su stigli iz svakog kutka zemaljske kugle.

Upravo je Kadiš tvrdio da pandemija SARS-Kov-2 nije najgora koja bi mogla da zadesi planetu narednih godina. „Ukoliko bi naredna pandemija pogodila radno sposobno stanovništvo, što se ekonomske strane tiče, ceo svet bi doživeo krah.“

Zašto je potrebna banka virusa

Ova banka virusa organizuje se radi saradnje među državama kako bi mogle da mnogo brže i efikasnije intervenišu ukoliko bi ponovo došlo do slične situacije poput ove sa kovidom 19. „To je jedna vrsta prevencije“, kaže Kadiš i dodaje: „Jer ako bi se ovako nešto ponovo dogodilo, ne bi svaka zemlja mogla da samostalno reaguje i potrebna je saradnja na globalnom nivou“.

Koliko je bezbedna ovakva laboratorija

Ova laboratorija, na čijem je osnivanju insistirala SZO, predstavljala bi organizovan sistem neprekidne i stalne razmene informacija svih zemalja, na dobrovoljnom nivou. Sve ovo bi trebalo da funkcioniše na način koji građane neće dovesti u opasnost i neće biti potrebno uvesti preventivne mere sigurnosti za svakog čoveka ponaosob. Laboratorija u Špicu je laboratorija koja je, upravo zato što je dokazala da već godinama uspeva da čuva nekonvencionalno hemijsko i biološko oružje, u stanju da upravlja i ovakvom laboratorijom, tvrdi Mark Kadiš.

Da li je moguće da se ponovi incident iz Vuhana

Na pitanja koja aludiraju na pojedine tvrdnje da je virus izašao iz laboratorije u Vuhanu, namerno ili greškom, direktor laboratorije u Špicu radije ne odgovora. Kadiš je samo kratko rekao da njegova ekipa nije učestvovala u istraživanjima vezanim za laboratoriju u Vuhanu, tako da on na to nema komentar.

Zašto baš Švajcarska

Više razloga je dovelo do toga da baš Švajcarska bude izabrana kao sedište ovakve laboratorije – međunarodna politička neutralnost, kao i to što je u njoj sedište i drugih velikih međunarodnih organizacija.

Laboratorija u Špicu je otvorena početkom 20. veka kao laboratorija u kojoj su se proizvodili bojni otrovi za švajcarsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Kasnije je postala „Bio-lab“ koji sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Agencijom za atomsku energiju, Agencijom za kontrolu hemijskog oružja, Crvenim krstom. Upravo je u ovoj laboratoriji potvrđeno korišćenje hemijskog oružja u iransko-iračkom ratu osamdesetih godina i u građanskom ratu u Siriji.

Špijunska afera

Ovaj mirni gradić na obali jezera Tun, 2018. godine je bio centar međunarodne špijunske afere. Naime, laboratorija je trebalo da analizira uzroke trovanja Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, bivšeg ruskog špijuna koji je ubijen u Velikoj Britaniji gasom „novičok“ skrivenim u bočici parfema.

U Holandiji su 2018. godine uhapšena dva ruska agenta optužena da su pokušala da izvrše informatičku provalu u kompjuter „Bio-laba“ ne bi li ukrali detalje o istrazi.

Nakon što su mediji objavili tu vest, Švajcarska tajna služba je potvrdila da su kolege iz Holandije i Britanije omogućili da se spreče ilegalne akcije protiv ove švajcarske laboratorije, iako nije izričito pomenuto da je to bila laboratorija u Špicu, prenose italijanski mediji.

Timely and transparent exchange of data during a pandemic is of great importance. @SpiezLab is proud to support the @WHO BioHub initiative. Within this framework, we will function as a repository for SARS-CoV-2 viruses or other pathogens with epidemic or pandemic potential. pic.twitter.com/FWc29U0vhT

— Spiez Laboratory (@SpiezLab) May 24, 2021

Kako da razlikujete simptome gripa od koronavirusa

28. октобар 2020.

Grip je pred vratima, a to ove sezone posebno otežava posao zdravstvenim radnicima pošto virusi gripa i kovida izazivaju slične simptome i otežavaju dijagnozu. Prema novom američkom istraživanju, i komplikacije su veće kod težeg oblika kovida 19 nego kod težeg oblika gripa.

Kako razlikovati simptome? Obe infekcije rezultiraju iznenadnim kašljem i povišenom telesnom temperaturom, kao i opštim osećajem slabosti.

Bol u grlu, glavobolja, bol u mišićima, curenje iz nosa češći su kod obolelih od gripa, dok je gubitak čula mirisa i ukusa tipičan za kovid, poručuje nemački Institut „Robert Koh“.

Nemački Institut za javno zdravlje u nedavnom izveštaju objavio je da su najčešći znaci kovida kašalj, koji se javlja u 45 odsto slučajeva i temperatura u 38 odsto. Gubitak čula mirisa, anosmiju, oseća 15 odsto bolesnika. Ali laboratorijski test jedini je način za sigurnu dijagnozu.

Kako kažu lekari, najjednostavnije je prepoznati običnu prehladu, premda i ona može da izazove bol u grlu, umor, drhtavicu i glavobolju. Naime, prehlada neće izazvati opšti osećaj nemoći kakav prati grip. Kad se porede kovid i grip, nova pandemijska bolest izaziva znatno više težih slučajeva, objavio je Institut „Robert Koh“.

U proseku, oboleli od kovida zahtevaju duže bolničko lečenje. Oni češće završavaju na odeljenjima intenzivne nege i tamo ostaju duže na lečenju. Kod korone češći razvoj čak 17 komplikacija. Na respiratoru završi 22 odsto obolelih od kovida u odnosu na 14 odsto onih koji obole od gripa.

Američki naučnici su uporedili stopu komplikacija kod 3.948 odraslih osoba hospitalizovanih zbog kovida19 i 5.453 hospitalizovana prethodnih godina zbog gripa. Pacijenti obuhvaćeni istraživanjem koji su bolovali od gripa imali su više komorbiditeta, poput bolesti srca i dijabetesa.

Uprkos tome, kod pacijenata s kovidom 19 uočena je pet puta veća stopa smrtnosti i otprilike dvostruko veća potreba za prijemom u jedinicu intenzivne nege, kao i duži boravak na bolničkom lečenju u odnosu na obolele od gripa.

Takođe, kod obolelih od kovida primećen je i češći razvoj čak 17 različitih komplikacija, među kojima su bile one povezane s bolestima pluća, krvi, srca, krvnih sudova, nervnog sistema, bubrega i jetre.

Američka studija objavljena je prošle sedmice, a u nedeljnom izveštaju o morbiditetu i mortalitetu američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, podvučeno je da je rizik od razvoja komplikacija u slučaju kovida 19 veći među Afroamerikancima, Latinoamerikancima i ostalim pacijentima koji nisu bele rase, čak i kada su u obzir uzeti njihova starost i već postojeća medicinska stanja, prenosi HINA.

Koronavirus i epilepsija

21. април 2020.

Koliko koronavirus može da utiče ili pogorša stanje kod osoba koji boluju od epilepsije. Švajcarska liga za borbu protiv epilepsije odgovara na pitanja za osobe sa epilepsijom i njihove porodice u vezi sa koronavirusom i bolesti Covid-19.

Generalno se kaže, da su osobe koje već boluju od nekih (npr. hroničnih) bolesti su posebno ugrožene. Spada li epilepsija u te bolesti?

Prema našem trenutnom saznanju ne postoji neposredano povećana opasnost za težak razvoj bolesti samo kroz postojeću epilepsiju. Ovo stanje će se promeniti, ukoliko dođu druge bolesti. Uprkos tome trebaju se svi štititi od zaraze i držati se proporuka. Preporuke kako se zaštiti od koronavirusa možete pročitati ovde.

Da li li medikamtenti za epilepsiju štete imunom sistemu i čine li ga time slabijim?

Većina osoba koje boluju od epilepsije imaju normalan imuni sistem, ukoliko on nije oslabljen drugim bolestima ili lečenjem. Antiepileptici bi se svakako trebali i dalje uzimati. Samo rietke metode lečenja mogu odbrambeni sistem oslabiti, kao na primjer ACTH, steroide i imunoterapija kao i u manjoj mjeri Phenytoin, Phenobarbital oder Primidon (Mysoline®).

Da li su epileptički napadi češći ukoliko je osoba obolela od Covid-19?

Povišena temperatura može izazvati epileptičke napade. Osim toga, napad mogu izazvati i stres, strahovi ili loše spavanje kao posledica aktuelne situacije, neredovna ishrana i neredovno uzimanje tečnosti, ili neredovno uzimanje medikamenata (npr. zbog povraćanja). Prema dosadašnjim informacijama, iz zemalja koje su jače pogođene, opasnost za dodatne epi napade u vezi sa covid-19 je za većinu osoba koje boluju od epilepsije jako mala.

Šta raditi ukoliko posle zaraze napadi postanu češći?

U ovom slučaju nazovite Vašu porodičnu lekarku i neurologa koji Vas leči i sledite njihove upute. U ovom slučaju je dobro ako imate u zalihama medikament za hitan slučaj. Traje li jedan grčeviti napad duže od 3 minuta i ukoliko medikament za hitan slučaj ne stoji na raspolaganju, ili ne pomaže: zaštite osobu koja ima napad od povreda i pozovite 144.

Prva pomoć kod epileptičkih napada

Moj termin kod lekara je otkazan. Šta trebam da radim?

Trenutno su zdravstvene ustanove prinudjene da otkažu sve zahvate i preglede koji se mogu pomeriti odnosno koji nisu neophodni. Čekaonice predstavljaju povećanu opasnost od zaraze. Ukoliko postoji hitna potreba moguće su telefonske konsultacije. Inače propušteni termin se mora kasnije nadoknaditi.

Da li medikamenti za epilepsiju stoje i dalje na raspolaganju?

Dosada nije poznato da postoje poteškoće u dostavljanju ovih medikamenata. Radi sigurnosti su svi medikamenti koj se uzimaju samo na recept racionirani. Osobe sa hroničnim oboljenjima kao i osobe sa epilepsijom mogu zadovoljiiti svoje potreba za maksimalno dva meseca. Mi preporučujemo, malu količinu ličnih zaliha – pobrinite se pravovremeno telefonskim pozivom za novi recept.

Autor: Stephan Rüegg

Švajcarska liga za borbu protiv epilepsije se finansira putem donacija;
Ukoliko želite da uplatite Vaš prilog to možete učiniti na:
PC 80-5415-8
IBAN: CH35 0900 0000 8000 5415 8
Vaše donacije se mogu odbiti od poreza.

Švajcarska liga za borbu protiv epilepsije
istražuje — pomaže — informiše

Epilepsija može pogoditi svakoga.

Liga za borbu protiv epilepsije – višestruko aktivna 
Od 1931 godine Švajcarska liga za borbu protiv epilepsije istražuje, pomaže i informiše. Njen cilj je da trajno poboljša situaciju u društvu za osobe sa epilepsijom.

Istraživanje
Liga unapredjuje dalji razvoj znanja u svim oblastima epilepsije.

Pomoć
Obaveštenja i savetovanje na nemačkom, engleskom i francuskom:
• za osobe koje boluju od epilepsije i članove njihovih porodica
• za stručne osobe iz različitih područja

Informisanje
Liga za borbu protiv epilepsije informiše i osvešćuje javnost i tako podržava integraciju u društvo ljudi sa epilepsijom.

Švajcarska Liga za borbu protiv epilepsije je jedina specijalizovana organizacija, koja deluje na području cele Švajcraske i istovremeno je Švajcarski ogranak internacionalne Lige za borbu protiv epilepsije (International League Against Epilepsy ILAE).

Schweizerische Epilepsie-Liga

Seefeldstrasse 84
CH-8008 Zürich
T +41 43 488 67 77
F +41 43 488 67 78
info@epi.ch
www.epi.ch

Pomaže li be-se-že vakcina protiv koronavirusa

15. април 2020.

Najnovija studija pokazuje da u državama u kojima se sprovodi imunizacija beseže vakcinama stanovništvo manje oboleva i da ima manje smrtnih ishoda

U Australiji su u ponedeljak hiljade medicinskih radnika dobrovoljno počele da primaju beseže vakcinu ili lažni lek (placebo), kako bi se u budućnosti videlo da li imaju osnova najnovija naučna saznanja da vakcina protiv tuberkuloze u velikoj meri štiti od virusa korona.

Iako još bez kliničkih ispitivanja i bez naučne preporuke da se vakcina protiv tuberkuloze (TBC) koristi kao zaštita od virusa korona, naučnici u SAD i Irskoj su uočili „upadljive” pokazatelje da države u kojima je redovno sprovođena vakcinacija protiv TBC-a imaju višestruko smanjenu smrtnost i obolevanje od virusa korona. To su komunističke države Istoka, bivše sovjetske države i socijalističke zemlje, uključujući i Srbiju, naspram SAD, Italije, Španije i drugih koje su obustavile ovu vrstu imunizacije.

Studija irskog medicinskog stručnjaka Pola Hegartija, koji radi sa epidemiolozima na Univerzitetu Teksas u Hjustonu, pokazuje na primeru 178 država s programima TBC vakcinacije, uključujući i Irsku – da imaju mnogo manje inficiranih virusom korona i smrtnih slučajeva u poređenju s državama u kojima se više ne sprovodi vakcinacija protiv tuberkuloze. „Ajriš tajms” je u ponedeljak preneo reči urologa Hegartija iz dablinske bolnice „Mater hospital”, da to, prevedeno na jezik brojki, znači da je smrtnost i do 20 puta manja.

Beseže vakcina se u mnogim državama još daje bebama odmah po rođenju, ili u roku od mesec dana, ukoliko zbog zdravstvenih razloga nisu bile spremne da je odmah prime. Ta vakcina štiti od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa. Međutim, naučnici tvrde da je poznato da ova vakcina obezbeđuje i neke druge prednosti: jača imuni sistem na respiratorne bolesti, što je verifikovala i Svetska zdravstvena organizacija, a koristi se i za lečenje karcinoma bešike, smanjujući tumor i njegov recidiv.

Da bi umanjili mogućnost greške, istraživači su ponovo procenjivali slučajeve tokom pandemije virusa korona, upoređujući ih po državama. „Nismo očekivali da ćemo videti toliko izraženu razliku”, naveo je ovaj irski naučnik i izneo sledeće podatke: „Tokom 15 dana, broj novozaraženih (incidenca) virusom korona bio je 38 ljudi na milion – u zemljama koje sprovode vakcinaciju besežeom, dok je incidenca virusom u zemljama čije zdravstvo ne sprovodi taj program iznosila 358 na milion stanovnika. Stopa smrtnosti bila je 4,28 na milion u zemljama sa beseže programom, u odnosu na 40 umrlih na milion u zemljama bez takvog programa.

Vakcina protiv tuberkuloze je tokom 20. veka postepeno prestala da se primenjuje u zemljama koje su beležile sve bolje uslove života i na kraju se u tim delovima sveta više nije ni proizvodila. U ostatku manje razvijenih ili sasvim nerazvijenih država, imunizacija protiv tuberkuloze je nastavljena. Irski urolog je naveo primer poređenja Irske i Velike Britanije. U Irskoj je Ministarstvo zdravlja u opštoj nestašici vakcina naredilo prekid imunizacije 2015. godine, ali se veruje da, uprkos prekidu, i dalje postoji visok nivo imuniteta stanovništva, što pokazuju i dosadašnji brojevi zaraženih i umrlih od virusa korona. Velika Britanija je sprovodila skromniji program vakcinacije od 1953. do 2005. godine.

I u Rusiji su se pozabavili činjenicom da je njihovo stanovništvo, barem prema dosadašnjoj situaciji, na neki način otporno na masovno obolevanje i umiranje od kovida 19. Iako je ova teorija tek na nivou hipoteze, teško je zanemariti epidemiološke kontraste (pored već spomenutih SAD, Italije i Španije, u kojima nije opstala TBC imunizacija), razlika postoji i na nivou SR Nemačke. U zapadnoj Nemačkoj, gde su obavezne vakcije protiv TBC ukinute 1975, ima mnogo više obolelih i umrlih nego u istočnoj Nemačkoj, gde je imunizacija trajala do kraja devedesetih godina prošlog veka.

Izuzev vakcinacije, Rusima pomaže i jedna druga činjenica, a oni uz nju citiraju svoju poslovicu: „Ne bi bilo sreće da nesreća nije pomogla”. Naime, zbog toga što se u njihovoj zemlji i dalje oboleva od tuberkuloze (zadržala se u nekoliko regiona na Dalekom istoku Rusije i u Sibiru, gde je zbog zastoja u vakcinisanju devedesetih godina bacil postao otporan na lekove), Rusi imaju mnogo veći broj respiratora po stanovniku nego zapadne zemlje. U Italiji ih ima osam na 100.000 ljudi, u Velikoj Britaniji 13, u SAD 19, u Rusiji 27,3, a u Moskvi 40. I sve to „zahvaljujući” tuberkulozi.

„Ajriš tajms” je naveo da su klinička ispitivanja dejstva beseže vakcine na 1.000 zdravstvenih radnika već počela i u Holandiji i da se rezultati očekuju za tri do šest meseci. Davanje vakcine stanovništvu nije preporučeno dok se ne utvrde moguće propratne pojave. Uostalom, vakcina protiv TBC-a i nema u dovoljnim količinama, ali, kako tvrde u Amsterdamu, proizvodnja bi mogla da se poveća. Imunolog sa Koledža Triniti Luk O’Nil tvrdi da su klinička isitivanja počela ili će veoma brzo početi na najmanje sedam klinika, ali dok se ne potvrde nalazi i dalje je najbolja mera fizička distanca i pranje ruku.

Američki virolog Robert Galo, poznat po ogromnoj ulozi u otkrivanju HIV-a kao uzročnika infekcije AIDS, ne ulazeći u detalje, najavio je da će u roku od nekoliko meseci biti dostupna „prilagođena postojeća vakcina”. Za proizvodnju vakcine protiv virusa korona, na kojoj radi barem 30 centara u svetu, biće potrebno između 12 i 18 meseci. U međuvremenu, smatraju naučnici, upotreba postojećih bezbednih vakcina koje stvaraju imunološke koristi mogla bi da bude dodatno sredstvo.

Kakvu ishranu predlažu švajcarske vlasti u periodu koronavirusa

11. април 2020.

Švajcarske vlasti su pozvale stanovništvo da ostane kod kuće kako bi se izbeglo širenje korona virusa. Kako bi svi ostali zdravi i u formi, Savezna kancelarija za sigurnost hrane (BLV) predlaže kako da se pravilno hranite u ovim specifičnom periodu.

Pre svega treba održavati redovan ritam, na primer, uvek jesti tri puta dnevno, ono što je sigurno je da je bolje kupovati sveže, a ne industrijske proizvode.

Izbalansirani obrok, naglašava se, može dase sastoji od jedne šargarepe, komada krastavca, integralne paste, dva pržena jaja, začinena rendanim tvrdim sirom i voćem za desert.

Dobra ideja za porodice je da i deca učestvuju u pripremi obroka.

Druga važna stvar je da jedete na miru, sedeći za stolom i ne zaboraviti da jedete 5 porcija voća i povrća dnevno. Za porciju, misli se na jednu “šaku” ili 120 grama za odrasle. Unošenje integralnih žitarica je takođe bitno.

Savezna kancelarija za sigurnost hrane (BLV) takođe poziva da slušate svoje telo i osećaj sitosti. Što se tiče pića, trebalo bi da se ograničite na to da vodu pijete što je više moguće, izbegvajući, šećer i alkohol. Kod slučaja starijih ljudi, ako ne jedu puno tokom obroka, moraju se planirati visokoenergetske grickalice, poput suvog voća, voćnih kompota, hleba, sira, lešnika, jogurta i ponekad keksa ili čokolade.

Takođe je veoma važno da ostanete aktivni, na primer radeći vežbe kod kuće ili prateći neki od kurseva na internetu ili putem neke aplikacije na vašim mobilnim telefonima.

Kada će stanovništvo razviti „imunitet krda“ na koronavirus?

9. април 2020.

Pandemija bolesti koju izaziva koronavirus u fokus javnosti ponovno je dovela fenomen nazvan „imunitet krda“ koji bi mogao da ima važnu ulogu u njenom smirivanju.

U pitanju je situacija u kojoj je na zarazu imuno dovoljno ljudi u populaciji da bi ona prestala da se širi.

Za imunitet krda nije važno da li je imunitet nastao kao posledica vakcinisanja ili zbog antitela ljudi koji su preboleli bolest. Ključno je da su imuni.

Što se infekcija novim koronavirusom bude više širila, više će se ljudi oporavljati i biće imuno na buduću zarazu.

“Kada otprilike 70 odsto ljudi u populaciji stekne imunitet, izgledi za novu zarazu postaju sve manji jer je većina na virus već otporna”, kaže dr Martin Hiberd, infektolog sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. “To nazivamo “imunitetom krda”.

Da li će imati efekta na pandemiju koronavirusa?

Postojeći dokazi upućuju na to da u aktuelnoj pandemiji jedna zaražena osoba zarazi dve do tri druge. To znači da bi, kad se ne bi poduzimale nikakve druge mere, “imunitet krda” nastupio u trenutku kada između 50 i 70 odsto populacije postane imuno.

“Ali to ne mora i neće biti tako u ovom slučaju”, kaže Metju Bejlis, profesor infektologije na Univerzitetu u Liverpoolu.

Smanjenjem broja ljudi koje jedna zaražena osoba zarazi, a to se postiže socijalnim, odnosno fizičkim distanciranjem, zatvaranjem škola, radom od kuće i pranjem ruku, imunitet krda nastupa ranije, objasnio je profesor.

Inkubacija virusa korona traje 3 dana, a simptomi se pokazuju u roku od 11 dana od inficiranja

13. март 2020.

Institut za javno zdravlje Džon Hopkins iz Amerike sproveo je istraživanje nad 181 zaraženim korona virusom, a analizirali su i slučajeve iz Vuhana i došli su do sledećih zaključaka.

Izolacija

– Sudeći po našim analizama javno dostupnih podataka, trenutna preporuka od 14 dana izolacije u slučaju sumnje na virus je razumna i opravdana – kaže Džastin Lesler, profesor sa pomenutog instituta.

Simptomi virusa korona

Svetska zdravstvena organizacija i Nacionalna zdravstvena služba izdali su saopštenje o ranim simptomima korona virusa, a to su:
– Kašalj i/ili zapaljenje grla.
– Visoka temperatura.
– Poteškoće sa disanjem.

Ovi simptomi ne znače nužno da imate korona virus, budući da iste simptome razvijaju i zaraženi običnim gripom. Pored toga, eksperti kažu da je moguće da uopšte ne pokažete te ili bilo kakve simptome. Kod nekih hroničnih bolesti, korona virus ubrzano izaziva upalu pluća i oticanje, zbog čega kiseonik teško dolazi u krvotok.

A preporuke stručnjaka kažu da, ako sumnjate da ste zaraženi korona virusom, treba da se javite na telefon +41 58 463 00 00 koji je otvoren od početka situacije.

Prvi slučaj korona virusa u Švajcarskoj

26. фебруар 2020.

U Švajcarskoj je potvrđen prvi slučaj zaraze korona virusom. Virus je dijagonstikovan kod pacijenta koji je hospitalizovan u bolnici Moncuco u Luganu.

– Zaražena osoba je bila u Italiji prije desetak dana i učestvovala je u događaju u blizini Milana – navodi se u saopštenju ministarstva zdravstva.

Zvaničnici su na konferenciji za medije rekli da nije jasno u kom se događaju radi gde se muškarac (70) zarazio. Osobe s kojima je muškarac bio u kontaktu trenutno su u fazi identifikacije i stavljene su pod karantin tokom period od 14 dana.

Najveća evropska epidemija trenutno se nalazi u Italiji, s više od 280 zaraženih i sedam smrtnih slučajeva. Počelo se širiti u utorak od severnih regija Lombardije i Veneto, do centralne Toskane, obalske regije Ligurije i Sicilije na jugu.

Državni institut za javno zdravlje Švajcarske sa ostalim partnerima je spreman na svim nivoima za mogoće dalje širenje bolesti.

Da li je moguće zaštititi se od infekcije? Da li su potrebne maske?

Ukoliko bi virus 2019-nCoV počeo da se širi po Švajcarskoj preporučile bi se i pojedinačne mere zaštite slične onima koji putuju iz Švajcarske u Kinu. To znači:

– ako je moguće izbegavati ljude sa akutnim respiratornim bolestima

– izbegavati velike mase ljudi, koliko je to moguće

– primeniti mere higijene, između ostalog redovno pranje ruku sapunom i vodom; izbegavanje eventualnog dodirivanja usta, nosa, očiju; kijanje u lakat ili u maramicu

– u slučaju simptoma bolesti, prestati sa odlascima na javna mesta i odmah se obratiti lekaru ili medicinskoj ustanovi telefonom.

Nošenje jedonstavnih higijenskih maski na javnim mestima ili u kontaktu sa bolesnim ljudima ne garantuju pouzdanu zaštitu zdravih ljudi od infekcije. Kapljice iz disajnih puteva mogu inficirati i bočno, zaobilazeći higijensku masku, ako je ne nosite na odgovarajući način. Vremenom se maska navlaži disanjem, što takođe može umanjiti zaštitu. Pored toga, virusi su toliko mali da se mogu udahnuti i doći do gornjih disajnih puteva kroz papir maske. Međutim, neka ispitivanja pokazuju da nošenje higijenskih maski pomaže u smanjenju rizika od infekcija, jer u tim sličajevima onaj koji ih nosi manje dodiruje usta, nos i oči, eventualno kontiminranim rukama.

Kod bolesnih ljudi, higijenske maske mogu značajno smanjiti dalje širenje virusa. Kada kašljete ili kihnete, mnoge kapljice iz disajnih puteva zadržavaju se maskom, ali samo ako se nose pravilno.

Ukokiko imate dodatnih pitanja možete kontaktirati Državni institut za javno zdravlje Švajcarske,
Odeljenje za prenosive bolesti
na broj telefona +41 58 463 87 06

Informacije i preporuke su preuzete sa sajta Državnog instituta za javno zdravlje Švajcarske.

https://www.bag.admin.ch/bag/it/home/krankheiten/ausbrueche-epidemien-pandemien/aktuelle-ausbrueche-epidemien/novel-cov.html

Koliko je zaista štetno pušenje cigareta

3. октобар 2017.

Ako pušite i želite prestati s tom ružnom navikom, sigurno su vam ove teme dosadne, ali ipak ćemo pokušati da vas podsetimo i motivišemo jer ćemo govoriti o svim mogućim posledicama pušenja na zdravlje. Iako će neke stvari zvučati strašno, ništa nije preuveličano. Sve su ovo činjenice.

Zavisnost?

Svi redovni pušači su zavisnici. Supstanca u cigaretama koja uzrokuje zavisnost je nikotin. Povlačenjem jednog dima nikotin stiže u mozak u roku od 30 sekundi i daje osobi osećaj užitka i energije. On takođe pojačava i koncentraciju. To je glavni razlog zašto ljudi puše cigarete. U trenucima stresa, teskobe i zbunjenosti, cigareta vas spašava i dovodi u stanje zadovoljstva i smirenosti.

Ali sve to dolazi sa cenom. Nakon pola sata taj osjećaj nestaje, osoba se osjeća depresivno i umorno i potrebna je nova cigareta da vas vrati u stanje zadovoljstva.

S vremenom tielo postaje tolerantno na nikotin i potrebne su veće količine da biste doživeli isti osjećaj.

Kada osoba odluči na korak prestanka pušenja, dešavaju se simptomi odvikavanja, slični onima kao kod narkomana. Neki od tih simptoma su:

Nedostatak suzdržavanja
Ljutnja
Agresija
Negativni osjećaji

Šta se nalazi u cigareti?

Ustanovili smo da pušači puše zbog nikotina, ali nikotin nije supstanca koja ubija. Dim iz cigareta sadrži doslovno stotine drugih hemikalija od kojih čak 60 može prouzrokovati razne vrste raka. Pored nikotina dim cigarete sadrži i ugljen-monoksid. Ovo je isti gas koji ubija ljude koji pokušaju samoubistvo paljenjem automobila u garaži i zatvaranjem vrata. U malenim količinama kao kod pušenja, taj gas povećava rizik od srčanih bolesti.

U cigaretama se nalazi i katran koji je povezan sa nekoliko vrsta raka i prouzrokuje štetu na plućima.

Svaki put kada udahnete dim cigarete u vaša pluća dospeva 7.537 različitih štetnih materija iz duvana, papira i aditiva koji se dodaju duvanu radi poboljšanja arome, boje, stabilnosti ili nastaju njegovim sagorevanjem. Za više od 70 njih dokazan je kancerogeni efekat.

Kao što smo rekli osim nikotina u dimu cigareta nalazi se i više od 4.000 drugih hemikalija od kojih su mnoge kancerogene. Neke od njih su poznati otrovi. Pogledajte kraći popis:

Uticaj na pluća

Za razliku od zdravih pluća čije membrane su glatke i nežne, membrane pluća pušača su vrlo krute i pune ožiljaka. Ovo otežava razmjenu kisika i ugljen-dioksida između krvi i vazduha.

Na disajnoj cevi i delu pluća nalaze se sitne dlačice vidljive mikroskopom. One služe za zaustavljanje prašine, mikroorganizama i drugih štetnih elemenata. Kod pušača su te dlačice većinom uništene i njihova pluća su izložena bilo kakvim štetnim elementima koji se mogu naći u vazduhu. Zbog toga pušači češće obolijevaju od bronhitisa i drugih plućnih bolesti.

Ali to nije sve. Da li ste znali da je pušenje odgovorno za čak 87% slučajeva raka pluća?

Rizik od raka

Pušenje ne prouzrokuje samo rak pluća nego i mnoge druge vrste raka. Povezano je sa trećinom smrti od svih vrsta raka. Pored raka pluća može prouzrokovati i rak usta, grkljana, jednjaka, gušterače i bubrega. Kod žena povećava rizik od raka grlića maternice.

Uticaj na krvotok i srce

Pušenje sužava krvne sudove jer uzrokuje nakupljanje holesterola na njihovim zidovima. Takođe uzrokuje grušanje krvi što čini krvne sudove još užim. Ovo naravno povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Nakupljanje holesterola utiče i na krvne sudove u koži što može dovesti do toga da pušač ima naboranu kožu i izgleda starije nego što bi trebao izgledati.

Utjecaj na probavu

Pušenje može uzrokovati učestaliju i težu žgaravicu. Pušači su takođe pod većim rizikom od čira na želucu. Čirevi pušača teže zaceljuju nego kod zdravih osoba.

Pušenje povećava rizik za dobivanje Kronove bolesti (hronična bolest creva sa bolovima u stomaku i prolivima).

Muško i žensko zdravlje

Velike količine holesterola i ugrušci krvi prouzrokovani pušenjem mogu otežati dobijanje erekcije i dovesti do impotencije. Pušenje može dovesti i do problema sa plodnošću zbog smanjenog broja spermatozoida.

Kod žena pušenje povećava rizik od raka grlića materice. Druga posledica, koja je svima već poznata je da pušenje u trudnoći šteti detetu i može dovesti do preranog rođenja bebe.

Koliko novca izdvajate za cigarete?

1 paklica cigareta dnevno CHF 8.— (prosečna cena) za mesec dana CHF 240.—
1 paklica cigareta dnevno CHF 8.— (prosečna cena) za godinu dana CHF 2’920.—
Dva pušača u kući 2x CHF 8.— za godinu dana CHF 5’840.—

Prosečna zarada u Švajcarskoj je CHF 5’638.98 (oktobar 2017)

Ukoliko pušite 15 cigareta dnevno, zajedno sa duvanom ćete udahnuti i dim sagorelog papira, za godinu dana oko 86.400 cm2, što je isto kao 137 listova formata A4.

Za kraj

Kada osoba puši ona ne ugrožava samo svoje zdravlje nego i zdravlje osoba oko sebe. Na primjer, deca pušača koja udišu dim imaju povećan rizik za bolesti disajnih organa.

Jedina prednost koju pušenje daje je osjećaj zadovoljstva i povišene koncentracije uzrokovan nikotinom. Ne može se zanemariti da pušenje pruža neku satisfakciju. To je ujedno i glavni razlog zašto ljudi puše.

Međutim, s redovnom konzumacijom i taj osjećaj postaje slabiji. Pitanje je da li je toliko dobar da se zbog njega odreknete svog zdravlja i nekoliko godina svog života?

12 Stranica 1 od ukupno 2