Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Film Luke Popadića “Pravi Švajcarci” o integraciji u uniformi

0

Tri švajcarska oficira, Saâd, Thuruban i Andrija, ključni su likovi u dokumentarnom filmu Luke Popadića „Pravi Švajcarci“. Njihove priče postavljaju pitanje identiteta i lojalnosti.

Originalno je filmski stvaralac Luka Popadić iz Badena planirao da snimi obimni dokumentarni film pod nazivom „Die grosse Übung“ o Švajcarskoj vojsci. Tokom svojih mnogobrojnih putovanja u inostranstvo i pažljivog posmatranja drugih vojski, Popadić je prepoznao osnovnu prilagodljivost i elastičnost Švajcarske vojske: „Pri odlučivanju o temi dokumentarnog filma, krećete u potragu. Tokom svog školovanja za režiju filma u inostranstvu, polako mi se kristalizovala želja da se fokusiram na temu migracija u Švajcarskoj vojsci.“

Period od 2009. do 2014. godine značajno je oblikovao ovog Švajcarca srpskog porekla, kada se vratio u zemlju svojih roditelja i završio osnovne i master studije iz filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. „U tom periodu svog života suočio sam se sa pitanjima o svojim korenima i iznenada shvatio da sam mnogo čvršće ukorenjen u Švajcarskoj nego što sam to pretpostavljao“, priseća se filmski stvaralac o svom životu.

Na raznim filmskim festivalima od Kine do Berlina, gotovo mu je neverovatno često postavljano isto pitanje: Kako je moguće služiti u Švajcarskoj vojsci a poreklom ste Srbin? Ovo pitanje je jednostavno zabavljalo Popadića s jedne strane, a sa druge strane inspirisalo ga je na ključnu ideju za svoj dokumentarni film: „Secondos“, kako se nazivaju deca migranata u Švajcarskoj, trebali bi biti glavni protagonisti. Na kraju, “Velika vežba” (Die grosse Übung) je postao “Pravi Švajcarci” (Echte Schweizer).

Međutim, u Švajcarskoj je potraga za sponzorima za njegov najnoviji projekat bila teža nego što je očekivao, a talas predrasuda i skepse udario je na rođenog Badenera. Popadić zaključuje: „U švajcarskoj filmskoj industriji ima mnogo ljudi koji su protiv vojske, to su mi jasno stavljali do znanja.“ Stoga je bilo znatno teže nego što se prvobitno mislilo obezbediti finansiranje za dokumentarni film. Pritisak je s vremenom postajao sve veći: „Nikada nisam želeo naljutiti nikoga u filmskoj industriji“, kaže 43-godišnji filmski stvaralac. Na kraju su potrebna sredstva bila prikupljena i projekat „Pravi Švajcarci“ je mogao početi.

Švajcarska vojska se ističe svojim vojnim sistemom. Samo oko pet odsto vojnika služi profesionalno ili za određeno vreme. Svi ostali pripadnici vojske su vojni obveznici koji se regrutuju u dobu od 18 do 34 godine, dok su pozivi za oficirske i specijalne pozicije mogući do 50. godine. Vreme službe u vojsci proteže se kroz obuku jedinice. Iz tog razloga, Popadić opisuje naše oružane snage kao narodnu vojsku: „Kvalitet naše vojske odražava snagu našeg naroda – koliko smo dobri kao narod, toliko je dobra i naša vojska; i baš koliko smo loši kao narod, to se takođe vidi i u našoj vojsci.“ Osim toga, Badener zadovoljno primećuje, da je Švajcarska vojska kada je reč o integraciji migranata u svojim redovima krenula dobrom stazom i pokazala se izuzetno prilagodljivom. „Vojska ne pravi razlike na osnovu religije; svako se tretira jednako, bez obzira da li je hrišćanin, musliman ili budista“, ističe filmski stvaralac. „Možda kulturna razmena traje malo duže, jer Švajcarska, zbog svoje unutrašnje pozicije, za različite procese zahteva vreme. Ipak, kao zemlja, nalazimo se na dobrom putu“, zaključuje Popadić pozitivan bilans.

Tokom godina nastao je impresivan dokument vremena o Saâdu, Thurubanu i Andriji, švajcarskim građanima s tuniskim, šri lankanskim i srpskim korenima. „Na početku su tri glavna protagonista, svi oficiri Švajcarske vojske, bili prilično skeptični. Osećala se određena rezervisanost“, seća se Popadić početka. Prednost dokumentarnog filma, kako kaže reditelj, leži u tome što se može pratiti ljude tokom dužeg vremenskog perioda i s osećajem osvojiti njihovo poverenje. „Dodatna prednost bila je ta što nisam bio samo filmski stvaralac, već i sam oficir Švajcarske vojske.“

Na pitanje da li Švajcarskoj zaista treba vojska radi odbrane zemlje, filmski stvaralac odlučno odgovara: „Da, potrebna nam je vojska koja je čvrsto ukorenjena u narodu. Upravo to je razlikuje od profesionalne vojske.“ Vojska ukorenjena u narodu kroz obaveznu službu stvara tesnu vezu između vojske i društva u Švajcarskoj, angažujući građane različitog porekla da služe određeno vreme. Nasuprot tome, profesionalne vojske se oslanjaju na dobrovoljne vojnike, što dovodi do specifičnijih struktura i odnosa sa društvom. Profesionalne vojske često su specijalizovane, dok ukorenjena vojska podstiče širu društvenu integraciju i uključuje više vojnih obveznika na određeno vreme. Za filmskog stvaratelja Luku Popadića jedna stvar je neosporna: „Imamo najbolju vojsku na svetu, ako je mera kvaliteta njena demokratska legitimitacija.“ Sa ovim jasnim uverenjem, njegov rad u dokumentarnom filmu otkriva duboku povezanost građana s vojskom. Jer, za Saâda, Thurubana i Andriju, njihove priče su fascinantno ogledalo dužnosti, identiteta i predanosti svojoj zemlji. Jedan od tri glavna protagonista, Thuruban Thuchchathanan, 33 godine, izražava nadu da će dokumentrni film imati društvenu vrednost. Želi da posluži kao prozor kako bi pružila raznolike uvide u Švajcarsku. Takođe se nada da će dokumentarni film doprineti smanjenju nepoverenja, jačanju poverenja između „Secondosa“ i „Urschweizera“ i podsticanju rasprava – posebno u dijaspori.

Luka Popadić

Luka Popadić

Dela Luke Popadića, rođenog 1980. u Badenu, odražavaju podjednako raznolik i iznenađujući opseg kao i njegov životni put. Kao Švajcarac sa srpskim korenima, vratio se 2009. u rodnu zemlju svojih roditelja i uspešno završio master studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. godine. Pre nego što se posvetio režiranju svojih filmova, sticao je iskustvo kao asistent režije u Čikagu i Berlinu. „Pravi Švajcarci“ označava njegov debi kao dokumentarnog filma nakon niza nagrađivanih kratkih filmova.

 

Tekst: Hermann Lienhard
Prevod na srpski: Vladimir Miletić

Srpski atletičar Elzan Bibić pobedio u Bernu i srušio državni rekord, u trci na 1.500 metara, posle 40 godina

0

Srpski atletičar Elzan Bibić pobedio je na mitingu u švajcarskom Bernu u trci na 1.500 metara, sa vremenom 3:34,20.

Bibić je tako oborio državni rekod u ovoj discipline koji je davne 1983. godine Dragan Zdravković postavio u Pragu.

Srpski reprezentativac je kroz cilj prošao ispred Švajcarca Toma Elmera i Britanca Džordža Milsa, a postignutim rezultatom je ujedno postavio najbolji rezultat u istoriji mitinga u glavnom gradu Švajcarske.

Bibić je ovim rezultatom prišao na samo sedam desetinki od norme za Olimpijske igre u Parizu naredne godine koja iznosi 3:33,50.

Čuvari formule, film Dragana Bjelogrlića: Svetska premijera na Lokarno filmskom festivalu

0

Novi film Dragana Bjelogrlića „Čuvari formule“ biće premijerno prikazan na jednom od najvećih evropskih filmskih festivala u Lokarnu i to u okviru prestižnog programa – Piaca Grande.

Originalna priča o potencijalnoj nuklearnoj krizi u socijalističkoj Jugoslaviji i autentičan rediteljski pečat Dragana Bjeloglića bili su presudni da međunarodni žiri u Lokarnu uvrsti „Čuvari formule“, čime ovaj film postaje prvi sa prostora Balkana koji će svoju svetsku premijeru imati u okviru programa Piaca Grande.

„Poziv na Piaca Grande, Lokarno je izuzetno priznanje za sve nas koji smo radili na ovom filmu, i sigurno pruža izuzetnu mogućnost da još jedna zaboravljena priča iz naše istorije izađe u svet na „velika vrata“.

„Čestitam svim saradnicima na ovom ogromnom priznanju“, izjavio je Dragan Bjelogrlić.

Ova istinita priča o akcidentu u Vinči 1958. godine, rađena je po bestseleru Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“, a scenario za njegovu filmsku ekranizaciju potpisuje Vuk Ršumović uz Ognjena Sviličića i Dragana Bjelogrlića kao koscenariste.

U jeku hladnoratovske krize, grupa naučnika u Institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović.

Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u Kliniku Kiri u Parizu.

Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo stanje kritično i da su im dani odbrojani. Iako je profesor Mate ceo svoj život posvetio borbi protiv nuklearnog naoružanja i duboko prezire projekat na kojem su radili jugoslovenski naučnici, on predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija zamene koštane srži ozračenih pacijenata.

Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima, ili on zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike.

U naslovnim ulogama gledaćemo Radivoja Rašu Bukvića, kao i proslavljene francuske glumce Aleksisa Manentija, Oliviea Bartelemija i Ane Sara.

Direktora instituta Vinča Pavla Savića igraće Predrag Miki Manojlović, a šefa državne bezbednosti SFRJ Leku Rankovića – Dragan Bjelogrlić. Uloge mladih jugoslovenskih naučnika reditelj je dodelio Jovanu Jovanoviću, Alisi Radaković i Ognjenu Mićoviću.

Autorski tim predvođen rediteljem Draganom Bjeloglićem čine direktor fotografije Ivan Kostić, montažerka Milena Predić, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja Marina Vukasović Medenica, kompozitor Aleksandar Ranđelović, dok izvršnu produkciju potpisuje Goran Bjelogrlić.

Iza ovog originalnog projekta stoje produkcijske kuće CobraFilm i United Media, uz podršku Euroimages, Creative Europe Media, Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i Filmskih centara Srbije, Crne Gore, Slovenije i Severne Makedonije, a bioskopska distribucija je poverena kompaniji Art Vista.

Objašnjavajući zašto baš sada pravi ovakav film Dragan Bjelogrlić podsetio je da ga je još pre nekoliko godina privukla izuzetno zanimljiva priča koja ,kako kaže, spaja u sebi dva potpuno oprečna događaja

– Priča o nastanku monstruzonog oružja – razarajuće nuklearne bombe, prerasla je u humanu priču o spasavaju ljudskih života. Tako je lančana reakcija smrti postala lančana rekacija života. Sticaj okonosti je doveo do toga da danas, dok snimamo film, čovečanstvo ponovo potresa strepnja od nuklearnog rata. Pre godinu dana, u eksplikacijama za ovaj projekat, pisao sam kako je svet u prošlosti bio podeljen na dva bloka i kako su svi ljudi na planeti živeli u strahu. Tada nisam ni slutio da će se sve to uskoro vratiti. Zato je humana poruka ‘Lančane reakcije’ aktuelnija i važnija nego ikad.” rekao je Dragan Bjelogrlić za sajt FCS-a u rubrici Priče sa snimanja.

Održan Vidovdanski sabor dijaspore: Najveći skup predstavnika našeg naroda iz sveta

0

Vidovdanski sabor dijaspore, najveći skup predstavnika našeg naroda iz celog sveta, na kome je učestvovalo više od 250 delegata, uspešno je danas završen u Domu Narodne skupštine usvajanjem zaključaka i smernica za budući rad na jačanju veza matice i rasejanja.

Učesnici Sabora su jasno osudili teror koji režim Aljbina Kurtija sprovodi nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, ali su i jednoglasno podržali sve aktivnosti predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Srbije na odbrani srpskog naroda i srpskih vitalnih interesa na našem Kosovu i Metohiji.

Ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom Đorđe Milićević, koji je organizovao ovaj skup, istakao je da koliko država Srbija pridaje važnost ovom Saboru dovoljno govori činjenica da su obratili i Sabor podržali izaslanik predsednika Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednica Vlade Republike Srbije, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, kao i izaslanik patrijarha srpskog.

Diskusije koje smo imali na panelima govore kakav značaj država Srbija daje ukupnim odnosima i saradnji sa dijasporom, kao i želji da se većina vas vrati u svoju maticu sada kad je politička i ekonomska situacija u našoj zemlji mnogo bolja nego u decenijama koje su iza nas, istakao je ministar Milićević.

Svi govornici su istakli značaj i potrebu da u sledećoj vladi Srbije dijaspora dobije svoj resor, da naši ljudi iz rasejanja imaju svoju kuću u Beogradu čija će im vrata uvek biti otvorena i u kojoj će uvek moći da dobiju pomoć koja im je potrebna.

Kad je reč o privrednoj saradnji, i predsednik Privredne komore Srbije, i svi učesnici u panelu su jasno stavili do znanja želju kako države tako i svih naših privrednika iz dijaspore da svoj biznis, svoje znanje i kapital, presele ili dovedu u maticu. To je u obostranom interesu svih nas, ali i celog našeg naroda. Privrednici iz dijaspore mogu da doprinesu ekonomskom razvoju Srbije kroz ulaganja i zapošljavanja naših ljudi, ali i da istovremeno ostvare svoj profit.

Radna grupa koja će biti formirana odmah posle Sabora uzeće u obzir sve sugestije i ideje predstavnika dijaspore kako bi utvrdila dugoročnu strategiju i nacrt novog zakona kroz koji bismo dali povoljniji položaj našoj dijapsori kad ulaže u Srbiju.

-Kada je reč o obrazovanju, naše ministarstvo, kao i ministarstvo prosvete, ali i ja lično dok sam na mestu vd. ministra prosvete, učinićemo sve da svuda gde ima dovoljan broj učenika otvorimo odelenja dopunske nastave na srpskom jeziku – istakao je ministar koji je pohvalio sve učitelje, nastavnike i koordinatore na velikom doprinosu kako za obrazovanje naše dece tako i za rad na povećanju broja učenika u dopunskoj nastavi na srpskom jeziku.

-Takođe, radimo na tome da imamo jedan sublimiran udžbenik istorije za celokupnu našu populaciju u zemlji, regionu i dijaspori. Da Srbi u Srbiji, Republici Srpskoj, ali i širom regiona i rasejanja uče istu istoriju – poručio je ministar.

Vidovdanski sabor bio je prilika da se svi učesnici međusobno povežu bez obzira u kojoj zemlji žive.

-Ponosan sam da ste jasno poslali poruku da bez obzira gde živeli i radili i koji pasoš nosili, vaša država je Srbija. A ja vam obećavam – vaša država će uvek biti uz vas – zaključio je ministar Đorđe Milićević.

Srbija izabrana za domaćina renomirane međunarodne izložbe EXPO 2027

0

Srbija je pobedila u sva četiri kruga glasanja na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe u kojima je imala najveći broj glasova, a u poslednjem krugu jedini protivkandidat je bila Španija.

Srbija je bila jedna od pet kandidata pored SAD, Tajlanda, Španije i Argentine. Srbija je imala posebnu prezentaciju.

Tokom glasanja podršku delegaciji Srbije dali su predstavnici Kine, koji su zajedno sa delegacijom Srbije navijali tokom glasanja.

Srbija je jedina zemlja iz jugoistočne Evrope koja se kandidovala da bude zemlja domaćin ove prestižne izložbe, a već su predstavljeni i idejni projekti za budući izgled objekata koji će ugostiti izložbu.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da smo se „borili za svaki glas“.

„To će značiti da koliko sutra počinjemo sa velikim radovima u surčinskoj opštini, a čitavi donji Srem će doživeti veliki procvat, 2,6 miliona turista će posetiti našu zemlju, računamo da će ukupan ekonomski efekat biti 1,1 milijardu evra…. Dakle, hotelijerstvo, ugostiteljstvo, sve će da procveta, Aerodrom Beograd, očekujemo oko 100 zemalja da budu prisutni plus međunarodne organizacije“, smatra Vučić.

„Neke zemlje regiona nedvosmisleno su glasale za Srbiju, beskrajno sam zahvalan svima koji su glasali za nas, i na azijskom i na afričkom kontinentu i onima širom sveta. Ovo će biti još jedan veliki ogroman ekonomski korak napred, samo godinu dana posle toga mi otvaramo liniju metroa. Sada moramo raditi mnogo više da bismo mogli da opravdamo poverenje celog sveta“, dodao je predsednik.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je izborom Srbije za domaćina renomirane međunarodne izložbe EXPO 2027 urađen ogroman posao za Srbiju i Beograd.

„Trenutno možda nismo ni svesni koliko je ovo važno. Radi se o više hiljada novih radnih mesta, o jedinstvenoj prilici da privučemo stotine hiljada ljudi koji nikada nisu bili u našem gradu“, istakao je Čadež.

Na Danima književnosti u Soloturnu Srbe predstavili Olga Serafimovski Milenković, Violeta Aleksić i Goran Vulović

0

Dani književnosti u Soloturnu su forum za aktuelno književno stvaralaštvo u Švajcarskoj, za susrete švajcarskih pisaca iz svih krajeva zemlje, sa publikom, stručnjacima i izdavačima, uz brojna čitanja, filmske projekcije i izložbe. Održavaju se svake godine još od 1979. godine. Mediji i javnost ih doživljavaju kao najvažniji višejezični književni događaj u Švajcarskoj. Od osnivanja 1978. godine Dani književnosti grada Soloturna razvili su se u najvažniji forum za savremeno književno stvaralaštvo u Švajcarskoj. Predstavljaju višejezičnu raznolikost švajcarske književnosti u različitim formatima događaja, daju piscima i čitaocima priliku da se sretnu i razgovaraju u prijatnom okruženju i nude pozornicu posebno za mlade književne talente.

Na ovoj manifestaciji su prisutni književni stvaraoci iz celog sveta. Pored književnosti na ovom događaju su prisutne teme koje govore o problemima i sofisticiranosti prevodilačkog posla i kako ga promovisati, ali i diskusije o političkim i kulturno-političkim temama u aktuelnim prilikama. Uključuju partnere iz inostranstva na različitim nivoima u organizaciji i sprovođenju Dana književnosti.

Dane književnosti podržavaju mnoge organizacija među njima i Udruženje Dani književnosti Soloturna, koje je osnovano 1978. godine sa ciljem da se uspostavi forum za aktuelno književno stvaralaštvo u Švajcarskoj, kako bi se promovisao kontakt i razmena između autora, javnosti, medija i izdavača. na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Upravni odbor utvrđuje stratešku orijentaciju književnih dana, zadužuje programsku komisiju za kustos emisije rada i imenuje rukovodstvo. Ove godine među brojnim autorima na ovoj manifestaciji se pojavio i projekat „Tekstovi bez granica” koji na scenu dovodi pisce i prevodioce koji su deo švajcarske književne scene i pišu na raznim svetskim jezicima. Uz čitanje i diskusije o ključnoj temi, oni i njihov rad postaju vidljivi i čujni na dva jezika. Na ovogodišnjom manifestaciji u fokusu su bili bosanski, hrvatski, crnogorski i srpski jezik. „Tekstove bez granica” predstavili su tri generacije pisaca: Olga Serafimovski Milenković, Violeta Aleksić i Goran Vulović.

Srpski prevodilac i pisac Olga Serafimovski Milenković je došla u Švajcarsku početkom sedamdesetih godina, dok je pesnikinja i novinarka Violeta Aleksić došla devedesetih. Obe pišu na srpskom jeziku i stoga su vidljive samo dijaspori. Goran Vulović predstavlja mlađu generaciju. Rođen u Švajcarskoj, piše svoje tekstove na dijalektu o navodno bezglasnoj generaciji gastarbajtera. Ono što je svima zajedničko je da istražuju teme sećanja, nemira i (jezičkog) identiteta „između” i tumače ih na veoma različite načine.

Dvojezično scensko veče održano je uz rep pesme Gorana Vulovića- aka MC Milchmaa i Hanesa Barfusa i izazvalo je interesovanje publike koje se održalo u gradskom pozorištu Soloturna.) Moderatori su bile Jelica Popović i Silvija Sase. Među mnogobrojnim partnerima ove kulturne manifestacije bio je i Radio Krug, koga uređuju Violeta Aleksić i Tatjana Radojević.

Tokom proteklih 40 godina, Dani književnosti Soloturna predstavili su oko 1.600 različitih autora i njihovih dela. Dok su autori na stranim jezicima bili samo gosti prvih nekoliko godina, programski odbor je intenzivirao međunarodni dijalog i od 1992. godine pozivao sve više pisaca iz celog sveta. Dobitnici Nobelove nagrade za književnost Džon Maksvel Kuci, Ginter Gras, Imre Kertes, Herta Miler, Klod Simon i Vole Soinka takođe su bili učesnici ove manifestacije u Soloturnu.

Dodatno popuštanje restriktivnih mera u Švajcarskoj od 31. maja

0

Na današnjoj konferenciji za štampu Savezne vlade Švajcarske najavljen je počatak veoma važne faze ponovnog otvaranja (stabilizacija) koje je mnogo opširnija od onoga što je bilo najavljeno pre nekoliko nedelja. Odluka Savezne vlade stupa na snagu u ponedeljak 31. maja 2021. godine.

Pupuštanje mera se odnosi na određene manifestacije, privatna okupljanja i potpuno otvanje restorana. 

Još jedna od novosti je izuzeće od karantina, koje će se pored osoba koji su preležali Covid-19, odnositi i na one koji su potpuno vakcinisani, nekom od vakcina koje su odobrene u Švajcarskoj ili od strane Evropske agencije za lekove. 

Uzimajući u obzir da je rizik od prenosa zaraze nizak za vakcinisane osobe, oni će biti oslobođeni obaveze testiranja i prijave pri dolasku u Švajcarsku. Ova pravila će važiti i za decu mlađu od 16 godina.

Sledeći paket popuštanja restriktivnih mera koji bi trebao da stupi na snagu 1. jula 2021. godine, verovatno će biti potvrđen odlukom Savezne vlade 23. juna. 2021. godine. 

Ako ste primili vakcinu, niste obavezni da idete u karantin

0

Kanton Graubinden (Graubünden) je doneo odluku da putnicima koji dolaze iz zemalja ili regiona koji se nalaze na listi Savezne kancelarije za javno zdravlje (BAG), a za koje važi obavezna mera karantina, budu izuzeti od ove mere ukoliko su primili neku od vakcina protiv koronavirusa.

Sve osobe koje su primile dve obavezne doze vakcine protiv Covid-19, ne moraju da idu u obavezni karantin od 10 dana, čak i ako dolaze iz neke od zemalja ili regiona koji spadaju u rizične.

Kanton Graubinden poslao je saopštenje novinskim agencijama u Švajcarskoj, koje obaveštava o ovoj odluci. Isto važi i za lica koja su preležala koronavirus. 

Ovaj kanton zasniva ovu uredbu na “merama za putovanje u insotranstvo” sadržanim u Saveznoj Uredbi o korona virusu, koja dozvoljava neke izuzetke koje mogu doneti samostalno kantoni. 

Čak i osobe koje mogu da dokažu da su blie zaražene koronavirusom tri meseca pre dolaska u Švajcarsku, neće biti obavezne da idu u karantin. 

Ovaj izuzetak se ne odnosi na putnike koji dolaze iz Velike Britanije i Južne Afrike, za koje važi karantin od 10 dana. 

Švajcarska predlaže produžetak restriktivnih mera do kraja februara

0

Savezna vlada predliožila je na današnjoj konferenciji za medije produžavanje restriktivnih mera do kraja februara.

Cilj je da mere usvojene 18. decembra koje su na snazi do 22. januara, budu produžene još pet nedelja nakon tog datuma, tačnije do kraja februara.

Ministar Alan Berse izjavio je danas da „ovo nije odluka, već predog i početak konsultacija sa kantonima“, dok će konačna odluka biti doneta 13. januara 2021. godine.

Srpska zajednica u Švajcarskoj se oprostila sa generalnim konzulom Zoranom Jeremićem

0
Foto: Erdbob Mickey

Ovog vikenda u Svetouspenskom hramu na Švamedingenu, u Cirihu, srpska zajednica se oprostila od generalnog konzula Zorana Jeremića, koji odlazi u penziju. Inicijatori ovog događaja bili su Stojan Stevanović i dr Čedomir Papović, ispred udruženja Srpskih privrednika Švajcarske, „Korena“ i SPKD Prosvjete, a u saradnji sa Srpskom pravoslavnom opštinom Cirih i mnogim drugim udruženjima.

Srpska zajednica u Švajcarskoj se oduvek trudila da u saradnji sa konzularnim korom osmisli što kvalitetniji i zanimljiviji društveni život svojim sunarodnicima, radeći na tome da se naša kultura i jezik očuva i prenese na pokolenja koja su rođena u ovoj zemlji. Mnogo divnih ljudi pamtimo iz tih redova. Međutim, imati tu čast i zadovoljstvo da sarađujemo i učimo od diplomate takvog kova kao što je Zoran Jeremić, je privilegija.

Nakon šest godina diplomatskog rada u Švajcarskoj došlo je vreme za odlazak u zasluženu penziju. Ovog vikenda u Svetouspenskom hramu na Švamedingenu, u Cirihu organizovano je oproštajno veče sa ovim velikim diplomatom.

Skup je započeo molitvom Oče naš i blagoslovom oca Branimira Petkovića i oca Miroslava Simjonovića, nastavilo pesmom Nikole Grbića Grbe Ovo je Srbija koju su izveli Danijela Bjelica, sopran i Rade Jovanović, vokalni solista i muzičar, a potom se okupljenima obratio dr Čedomir Papović.

„Hvala svima koji ste učestvovali u organizaciji ovog događaja. Večeras se nalazimo na mestu gde smo se mnogo puta sastajali, a povod je ispraćaj našeg konzula, našeg prijatelja Zorana Jeremića. Iskustvo Zorana Jeremića ne samo u kozularnim uslugama, već i u svemu što se ticalo svih nas, svima nama je bila dragocena. Ovo nisu hvalospevi, svi ovde prisutni znamo koliko nam je značila svaka mudra reč Zorana Jeremića. Sve manifestacije, projekti, organizacije ne bi bile tako uspešne, da i on nije bio uz nas. Nekad savetom, nekad samo slušanjem ali uvek prisutan, davao nam je snagu i veru da istrajemo. Danas, kada je došao čas da se pozdravimo sa našim, ne samo konzulom, već i prijateljom,  imam utisak da je vreme sa njim proletelo i kao da je oduvek bio sa nama, ovde.

Verujem da svi ovde prisutni mislimo isto, čovek se teško rastaje od prijatelja i nije patetika ako kažem da nam već sada nedostaje, prosto će biti teško navići se da Zoran Jeremić nije više u Švajcarskoj. U ime svih naših sunarodnika, vaših i naših prijatelja, dece koja su mnogo puta svoja školska svedočansktva dobijala u vašem prisustvu, brojnih umetnika kojima ste dali vetar u jedra stvaralaštva i svojom pažnjom nam pokazali da ovo sve što godinama radimo nije bilo uzalud, za sve pohvale i podršku, konstruktivne kritike i mudre savete, veliko Vam hvala!“, rekao je Papović.

U ime svih prisutnih dr Čedomir Papović je konzulu za uspomenu i dugo sećanje na dane provedene u Švajcarskoj predao poklon – ikonu, rad oca Miroslava Simjonovića. Otac Miroslav je poklonio Jeremiću svoju tek odštampanu autorsku knjigu, a ambasador Bradić je u ime sećanja poklonio zanilmljivu knjugu o Alpima uz reči:

„Nama, koji se bavimo ovim poslom, rastanci i sastanci su sastavni deo našeg života. Ova knjiga podseća ne samo na lepotu Alpa, nego i na sve vrhove i doline našeg posla. Želimo našem Zoranu Jeremiću mnogo sreće i zdravlja u penzinerskim danima, njegov trag je nezbrisiv.“

Dirnut rečima svih prisutnih, lepim poklonima, kao i pozdravima, gospodin Jeremić se obratio skupu.

„Drage kolege, dragi organizatori skupa, oče Miroslave, hvala svima koji ste došli ovde večeras, time pokazujemo da vreme provedeno zajedno nije bilo uzalud. Zahvaljujem gospođi Danijeli Bjelici i gospodinu Radetu Jovanoviću na večerašnjem divnom pevanju, uvek ste tu da uveličate sve naše događaje i molim vas da nastavite i dalje ukoliko je to moguće. Predlažem da napravite tradiciju da konzula koji bude dolazio i odlazio dočekate i ispratite ovde u našoj crkvi, da vidi narod, svoj narod…jer tako se stvaraju uslovi za saradnju i povezivanje.

Zahvaljujem se svima koji su radili naš zajednički posao, a to je očuvanje kulture, umetnosti, jezika, pisma, folklora, privrede i istorije. Zadovoljan sam što smo i mi i crkva radili na istom zadatku, a to je zajedništvo. Trudite se da što više uđete u švajcarske strukture, organizacije, političku scenu ove zemlje. Jako je bitno predstaviti našu zemlju u prvim redovima. Biće i uspeha i teških vremena, velika iskušenja nas čekaju, ali ne treba prestati pričati o svojoj zemlji stanovnicima ove zemlje, to je promovisanje kulture ali i suživot sa domaćinima.


Morate znati jedno – nema više Arčibalda Rajsa, a trebaće nam mnogo takvih ljudi – sad ste vi svi Arčibald Rajs i pred vama je velika odgovornost. Zajedno je to moguće. Koristim priliku da se zahvalim mojoj dragoj supruzi Ljiljani koja je sve vreme mog radnog veka bila moja velika podrška, zajedno smo 50 godina. Delimo izazove i radosti ovog posla. Nije bila samo tu za mene, već i za vas. Vraćamo se svojoj deci svojim unucima.

Čovek, kada odlazi uvek se jednim okom raduje, a drugim plače, a tako je i sada…Žao mi je što veliki broj dragih prijatelja ostavljam, ali mi je takođe drago što ću uskoro zagrliti svoje unučiće. Rastajemo se ali ja nemam osećaj da odlazim, ostaćemo u kontaktu i eto, doviđenja u Beogradu…“, obratio se prisutnima Zoran Jeremić.

Puno lepih reči moglo se čuti o ovom diplomati te večeri, a ambasador Republike Srbije u Bernu Goran Bradić je rekao:

„Imao sam tu čast, privilegiju, sreću da dugo radim sa gospodinom Jeremićem. Naime, on je bio 8 godina konzul u Salcburgu dok sam ja bio ambasador u Beču. U Švajcarsku sam došao u decembru prošle godine i imali smo vremena nekoliko meseci da opet sarađujemo. Ostaće jedna velika praznina, mesto koje nije lako popuniti, pogotovu zbog tolikog iskustva, znanja…Želim mu puno zdravlja i sreće, da uživa sa svojom prodicom, ali takođe moram reći da mi je žao što ostajemo bez doajena diplomatije u Švajcarskoj. Možda ne bi bilo loše da svoje znanje prenese na mlađe kolege u Diplomatskoj akademiji“.

Nakon predaje poklona, u svečanoj sali su se prolamali aplauzi zahvalnosti Zoranu i Ljiljani Jeremić. Program je završen sa još nekoliko izvornih pesama iz Srbije, ali su se u svečanoj sali Svetouspenskog hrama još neko vreme čuli smeh, šale i prepričavale zajedničke uspomene.

Violeta Aleksić, Radio Krug

12Stranica 1 od ukupno 2

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.