EU: Ništa od putovanja za godišnji odmor?
Ako odmora nakon pandemije koronavirusa i bude, verovatno će biti u lokalnim okvirima. Ministri turizma Evropske unije nemaju vremenski plan za oživljavanje putovanja.
Kada i kako će granice ponovo biti otvorene za putnički saobraćaj, trenutno niko ne može sa sigurnošću da kaže, smatra parlamentarni državni sekretar Tomas Barajs, koji je u nemačkom Mnistarstvu privrede zadužen za turizam. „Malo je verovatno da će nemački turisti na leto putovati u Španiju ili Grčku“, ocenjuje Barajs. Izglednije je da će Nemci ove godine ostati u svojoj zemlji ili u svom regionu. „I tu ima lepih destinacija“.
Ekonomska situacija u turističkoj industriji nije katastrofalna samo u južnoj Evropi, oko Sredozemnog mora, već i u Nemačkoj. Turistička industrija ove godine računa sa smanjenjem rezervacija za paket aranžmane i do 70 odsto. Najteže bi mogle da budu pogođene kompanije koje organizuju krstarenja, kojima bi obim posla mogao da oslabi i do 90 odsto, procenjuje Evropska komisija u Briselu.
Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović, nakon video-konferencije sa koleginicama i kolegama, najavio je da će se veoma oprezno pristupiti otvaranju granica unutar EU, kao i njenih spoljnih granica. „Svi smo složni da pre svega moramo da sprečimo nove talase infekcija“. Konkretne vremenske planove nije naveo.
Očekuju se veliki gubici
U Evropskoj uniji 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ostvaruje turistička industrija. U pojedinim zemljama, poput Grkče ili Malte, udeo te industrsije u BDP-u iznosi 20 do 25 procenata.
Prema podacima Evropske komisije, Španija od turizma godišnje zaradi oko 145 milijardi evra, nemački hoteli i turističke agencije oko 240 milijardi evra. na „izvornom tržištu“ Nemačke, odakle dolazi veliki broj turista, šteta je čak i veća nego na klasičnim „ciljnim tržištima“, poput Španije ili Italije.
Kada će putovanja biti moguća?
Gari Kapeli, ministar turizma Hrvatske, zemlje koja trenutno predsedava EU, izrazio je očekivanje da će severni Evropljani tokom letnje sezone i pored pandemije putovati na jug, što bi bila neka vrsta evropske solidarnosti. „Potreban nam je zajednički plan za obnovu turizma“, kazao je Kapeli. On je dodao i da je potreban zajednički zdravstveni koncept i da bi tada svim putnicima i organizatorima mogla da se izda neka vrsta „korona-zdravstvenog pasoša“.
Ministarka turizma Malte, Julija Faruđa Porteli, traži zajedničke EU-standarde kada je reč o zdravstvenoj zaštiti u hotelima, restoranima, avionima i na plažama. „Postoje rizici, ali na njih moramo da odgovorimo“, istakla je Faruđa Porteli na ministarskom sastanku.
Ostale vlade su pritom uzdržanije i idu svojim putem. Austrija recimo svoje hotele ponovo otvara 29. maja, ali oni bi trebalo da primaju samo goste iz susednih zemalja i, po mogućstvu, iz regiona u kojima je stopa infekcija mala. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc predlaže da Austrijanci svoje letnje odmore, u ovoj vanrednoj korona-godini, provedu u svojoj zemlji.
Serbinfo.ch Pleksiglas i koridori
Hotelijeri i vlasnici plaža u Italiji razvijaju neobične koncepte kako bi budućim gostima obezbedili neophodnu distancu. Na plažama bi tako trebalo da se postave pregradne ploče od pleksiglasa, hoteli bi trebalo samo na pola da budu popunjeni, u hotelskim restorinama da se služi samo jedno jelo, a razmak između stolova da bude dva metra.
Grčka razmišlja i o nekoj vrsti turističkog koridora iz zapadne Evrope. Putnici koji imaju potvrdu da su zdravi ulazili bi u specijalne avione i dolazili u proverena turistička odmarališta u kojima nema korone, opisao je koncept grčki ministar turizma Karis Teokaris.
U Belgiji se razmišlja o ulaznicama za plaže. Neki drugi ministri turizma predlažu odmore u unutrašnjosti zemlje, kako bi se hoteli i plaže rasteretili.
Međutim, još uvek se ne zna kada će nadležni ministri unutrašnjih poslova EU predstaviti usaglašen plan o otvaranju granica za turiste. Službenici u Evropskoj komisiji, koji bi trebalo da izrade smernice za turistički saobraćaj su uzdržani. Najpre bi svaka zemlja trebalo da ukine uvedena ograničenja, onda bi putovanja u susedne regione bila moguća. Nakon toga bi bila moguća putovanja u susedne zemlje, a tek onda i unutarevropski vazdušni saobraćaj.
Potpuno je nejasno kada će opet biti moguća turistička putovanja u Aziju, SAD i druge delove sveta.
Poverenje turista
A na kraju onda dolaze turisti koji bi sve to trebalo da dožive kao opuštanje i odmor. Pitanje je da li će oni uopšte biti spremni za odmor na plaži iza pleksiglasa, bez žurki u barovima, sporta ili razgledanja znamenitosti u grupama? Marija Frontera, predsednica udruženja hotelijera Fehm sa španskog ostrva Majorka, smatra da je sada pre svega važno dati turistima osećaj sigurnosti.
„Ne radi se o tome da se što pre postigne situacija kakva je bila pre krize, već da se ostvari potrebna bezbednost. Moramo turistima da vratimo poverenje i ne smemo da dozvolimo nikakve greške. Destinacije koje će prve imati situaciju pod kontrolom će biti u prednosti kada jednoga dana sve ponove krene“, izjavila je Marija Frontera za Mallorca-Magazin“.
Svetska turistička organizacija – agencija Ujedinjenih nacija, procenjuje da 96 odsto svih turističkih destinacija u svetu, za vreme korona-pandemije, neće biti dostupna. Generalni sekretar te organizacije, Zurab Polikašivli, koji je prisustvao sastanku ministara EU, poziva da se što pre ukinu ograničenja.
„Ova kriza nam je pokazala snagu prekogranične solidarnosti. Ali samo lepe reči neće spasiti milione radnih mesta ljudima koji su radili u turističkom sektoru“, ističe Polikašivli i traži veću pomoć za obnovu. „Zahtevamo da se pomogne turizmu, kako bi on mogao da bude lider u obnovi privrede.“
Serbinfo.ch 
– Ljubitelji smo pruga uskog koloseka i vozova na parnu vuču. Takvih je puno u našoj zemlji. Obilazili smo slične atrakcije u Mađarskoj, Rumuniji, Austriji, sad smo došli u Srbiju da vidimo ovo fantastično graditeljsko rešenje – pričala nam je pre nego što se u voz ukrcala Barbara Simen, jedina žena u grupi znatiželjnika iz Švajcarske.
Jedino što su zahtevali od domaćina je da „ćira“ stane na tri atraktivne lokacije kako bi prugu, voz, „osmicu“, prirodu, Šargan, Srbiju, ovekovečili.
