Fudbalski klub Srbija Cirih na pripremama u Španiji

13. март 2024.

B-juniori Fudbalskog kluba Srbija Cirih su boravili sredinom februara za vreme raspusta u Španiji, tačnije Santa Susanni povodom fudbalskih priprema.

Igrači/ice su sedmicu proveli uz treninge i prijateljsku utakmicu koju su pobedili protiv FC Kickers Basel rezultatom 3:1. Juniori su 11. februara imali priliku da uživo odgledaju utakmicu između Barselone i Granade na stadionu „Estadi Olímpic“.

Treniralo se svakim danom po dva puta u odličnim vremenskim i sportskim uslovima. Deca su uživala u prolećnim temperaturama, što ih je još više motivisalo da izdrže naporne treninge. Treneri su zadovoljni njihovom saradnjom i izdržljivosti. Trening kamp je pružio idealno okruženje za razvoj igrača, izgradnju tima i pripremu za predstojeću polusezonu.

FC Srbija ZH poziva sve zainteresovane i ljubitelje fudbala da se pridruže i uživaju u lepoj atmosferi. Juniorski treninzi se održavaju svake srede i petka na Juchhofu 2 u Schlierenu. Za sve informacije 079 775 22 69 (Dragoslav Baratovic).

Crkvena opština u Tićinu u potpisala ugovor o korišćenju hrama Sv. Jovana Krstitelja u Belinconi

28. фебруар 2024.

Iz Srpske pravoslavne crkve iz švajcarskog grada Tićina stigla je lepa vest. Potpisan je ugovor sa predstavnicima rimokatoličke parohije u Belinconi o korišćenju hrama Sv. Jovana Krstitelja

„U prostorijama rimokatoličke parohije u Belinconi, na dan kada naša Crkva proslavlja sv. Kseniju Petrogradsku, svečano je potpisan ugovor o korišćenju rimokatoličkog hrama sv. Jovana Krstitelja”, istaknuto je u ovoj Crkvenoj opštini.

Ispred katoličke crkve ugovor su potpisali don Mauricio Silini, nadležni paroh i arhijerejski namesnik za Belinconu i Fausto Riva predsednik Upravnog Odbora rimokatoličke parohije u Belinconi u prisustvu članova odbora dok ispred pravoslavne crkve ugovor potpisali jerej Marko Knežević nadležni paroh i Milenko Spasojević predsednik CO u Tićinu iz prisustvo članova odbora.

„Ugovorom je ustupljen hram sv. Jovana Krstitelja, koji se nalazi u strogom centru Belincone, srpskoj pravoslavnoj zajednici na neograničeno korišćenje. Ugovorom su precizirani svi uslovi korišćenja i definisana prava i obaveze ugovornih strana. Ovo je prvi put da je u kantonu Tićino potpisan ovakav tip ugovora između rimokatoličke i pravoslavne parohije”, naglašeno je u CO.

Prisutnima su se prvo obratili predstavnici rimokatoličke crkve. Don Mauricio je izrazio veliko zadovoljstvo, što je napravljen ovako važan korak u produbljivanju saradnje dve parohije. Zahvalio je se srpskoj zajednici na saradnji i domaćinskom ponašanju i brizi, koju srpska zajednica pokazuje prema hramu sv. Jovana Krstitelja. Predsednik Upravnog odbora rimokatoličke parohije u Belinconi Fausto Riva istakao je da se ovim ugovorom pravno definiše način korišćenja hrama, da se regulišu prava i obaveze ugovornih strana i da se ostvaruje kontinuitet i stabilnost u saradnji i odnosima dve zajednice. Istakao je da se pravoslavna zajednica do sada pokazala u najboljem svetlu, da je ostvaren visok nivo saradnje i da se nada da će i u budućnosti odnosi dve parohije nastaviti da budu na najvišem nivou, prenela je Crkvena opština Tićino.

Prisutnima su se potom obratili predstavnici pravoslavne zajednice. Nadležni paroh, jerej Marko Knežević, se zahvalio predstavnicima rimokatoličke crkve na ukazanom poverenju i kontinuiranoj pomoći srpskoj zajednici. „Potpisivanjem ovog ugovora, po prvi put je pravno regulisano korišćenje i upravljanje hramom sv. Jovana Krstitelja. Ovaj tip ugovora, koji je prvi put potpisan između katoličke i pravoslavne parohije, predstavlja istorijski događaj od velike važnosti za obe zajednice”, istakao je on. Otac Marko je uvaženim domaćinima, preneo pozdrave vladike Andreja, čijim je posredovanjem i blagoslovom ovaj ugovor i potpisan.

Predsednik Upravnog odbora Crkvene opštine Tićino, Milenko Spasojević je istakao značaj potpisivanja ovakvog ugovora za srpsku zajednicu, kojim se na neodređeno ustupa hram, sa jasno definisanim uslovima korišćenja. „Zahvaljujući ikonostasu čija se prva faza izrade privodi kraju, kao i drugim planiranim aktivnostima, pravoslavnim vernicima koji u velikom broju i redovno posećuju ovaj hram, će posete hramu i učestvovanje u bogosluženjima biti i prijatnije. Po završetku potpisivanja ugovora, u organizaciji pravoslavne zajednice, upriličeno je i prigodno posluženje za sve prisutne”, dodato je u CO Tićino.

U jednom danu tri slavlja

6. фебруар 2024.

Udruženje “Sveti Sava” iz Belincone, u srcu Tićina, kantona na jugu Švajcarske, osnovano je 1996. i nedavno je u jednom danu proslavilo rođendan, imendan i slavu. Da bi se proslavilo kako dolikuje i kako udruženje to zaslužuje, došli su gosti iz više gradova u Švajcarskoj, kao i članovi društva Zavičaj iz Tulna u Austriji.

Predsednik udruženja “Sveti Sava” Željko Milićević kaže da skoro tri decenije obeležavaju Savindan, a ujedno organizuju i zabavu koja je već postala tradicionalna.

– I ove godine smo pre podne bili na liturgiji u crkvi. Sve je proteklo u duhu verskih obreda, lomili smo slavski kolač, kumovi su bili Mile i Vesna Dimitrijević, a izabrali smo i novog kuma Raju Tanaskovića. Imali smo posluženje u crkvi, počastili smo se sa našim članovima. Specijalni gosti stigli su nam iz Beča ujutro u 9.00, tako da su bili i na službi u crkvi, družili smo se sa njima i tokom ručka koji smo im priredili – priča Milićević.

Na zabavi koja je priređena uveče uz domaćine i goste iz Tulna, nastupila su i publici se predstavila u najboljem izdanju još četiri društva.

– Iz kantona Tićino došli su nam “Desanka Maksimović” iz Lugana i Makedonija iz Lokarna. Iz Ciriha nam je u goste pristiglo udruženje Sloga, a iz Badena KUD Kolo. Predstavili su se i učenici srpske dopunske škole, predvođeni njihovom učiteljicom – nabraja Milićević.

On ističe da ih je ove godine iznenadio izuzetno veliki odziv publike.

– S druge strane, drago nam je da su mnogi zemljaci mogli da vide bogat kulturno-umetnički program i folklorne igre iz više krajeva Srbije. Pesmom “Ej, dragi, dragi” predstavila se i Sofija Vukić, članica udruženja “Desanka Maksimović” iz Lugana – navodi naš sagovornik.

Na kraju programa predstavnicima gostujućih udruženja i zaslužnim članovima domaćina, u znak zahvalnosti na bini su uručeni buketi cveća.

Marija Miladinović, predsednica udruženja “Desanka Maksimović” iz obližnjeg Lugana, ne krije zadovoljstvo i radost što je bila deo slavske atmosfere i događaja.

– Zahvaljujem na toplom dočeku i divnom koncertu, pre svega zaista je bio bogat folklorni program i bilo nam je zadovoljstvo da učestvujemo i družimo se u Belinconi sa domaćinima i ostalim gostima. Njihove proslave i kulturni događaji se pamte, uvek su spremni da svakoga lepo dočekaju i ugoste. Pravi su domaćini i mi smo srećni što su nam prijatelji i bratsko udruženje – istakla je Marija Miladinović.

Vredni članovi ponos udruženja

– Ova proslava ne bi bila ovako dobro organizovana da nije bilo zaslužnih ljudi kojima javno zahvaljujem: članovima uprave Vojinu Gajiću, Peru Stevanoviću i Zoranu Laziću, zatim umetničkom rukovodiocu Mari Despotović i njenoj desnoj ruci, Slavici Kostić, kao i vrednim devojčicama: Kristini Milićević, Dejani Stevanović i Angelini Stevanović – ističe predsednik Milićević.

Vojin Gajić i Pero Stevanović zahvaljuju roditeljima i radnoj grupi.

– Mnogo truda, rada i energije uložili su roditelji i radna grupa koja je sve to morala da isprati i pripremi. Nije lako ispeći 250 kilograma roštilja, nahraniti i napojiti sve goste. Na kraju su bili umorni, ali zadovoljni i ništa im nije teško padalo.

Rada Rajić Ristić – Vesti

Film Luke Popadića “Pravi Švajcarci” o integraciji u uniformi

23. јануар 2024.

Tri švajcarska oficira, Saâd, Thuruban i Andrija, ključni su likovi u dokumentarnom filmu Luke Popadića „Pravi Švajcarci“. Njihove priče postavljaju pitanje identiteta i lojalnosti.

Originalno je filmski stvaralac Luka Popadić iz Badena planirao da snimi obimni dokumentarni film pod nazivom „Die grosse Übung“ o Švajcarskoj vojsci. Tokom svojih mnogobrojnih putovanja u inostranstvo i pažljivog posmatranja drugih vojski, Popadić je prepoznao osnovnu prilagodljivost i elastičnost Švajcarske vojske: „Pri odlučivanju o temi dokumentarnog filma, krećete u potragu. Tokom svog školovanja za režiju filma u inostranstvu, polako mi se kristalizovala želja da se fokusiram na temu migracija u Švajcarskoj vojsci.“

Period od 2009. do 2014. godine značajno je oblikovao ovog Švajcarca srpskog porekla, kada se vratio u zemlju svojih roditelja i završio osnovne i master studije iz filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. „U tom periodu svog života suočio sam se sa pitanjima o svojim korenima i iznenada shvatio da sam mnogo čvršće ukorenjen u Švajcarskoj nego što sam to pretpostavljao“, priseća se filmski stvaralac o svom životu.

Na raznim filmskim festivalima od Kine do Berlina, gotovo mu je neverovatno često postavljano isto pitanje: Kako je moguće služiti u Švajcarskoj vojsci a poreklom ste Srbin? Ovo pitanje je jednostavno zabavljalo Popadića s jedne strane, a sa druge strane inspirisalo ga je na ključnu ideju za svoj dokumentarni film: „Secondos“, kako se nazivaju deca migranata u Švajcarskoj, trebali bi biti glavni protagonisti. Na kraju, “Velika vežba” (Die grosse Übung) je postao “Pravi Švajcarci” (Echte Schweizer).

Međutim, u Švajcarskoj je potraga za sponzorima za njegov najnoviji projekat bila teža nego što je očekivao, a talas predrasuda i skepse udario je na rođenog Badenera. Popadić zaključuje: „U švajcarskoj filmskoj industriji ima mnogo ljudi koji su protiv vojske, to su mi jasno stavljali do znanja.“ Stoga je bilo znatno teže nego što se prvobitno mislilo obezbediti finansiranje za dokumentarni film. Pritisak je s vremenom postajao sve veći: „Nikada nisam želeo naljutiti nikoga u filmskoj industriji“, kaže 43-godišnji filmski stvaralac. Na kraju su potrebna sredstva bila prikupljena i projekat „Pravi Švajcarci“ je mogao početi.

Švajcarska vojska se ističe svojim vojnim sistemom. Samo oko pet odsto vojnika služi profesionalno ili za određeno vreme. Svi ostali pripadnici vojske su vojni obveznici koji se regrutuju u dobu od 18 do 34 godine, dok su pozivi za oficirske i specijalne pozicije mogući do 50. godine. Vreme službe u vojsci proteže se kroz obuku jedinice. Iz tog razloga, Popadić opisuje naše oružane snage kao narodnu vojsku: „Kvalitet naše vojske odražava snagu našeg naroda – koliko smo dobri kao narod, toliko je dobra i naša vojska; i baš koliko smo loši kao narod, to se takođe vidi i u našoj vojsci.“ Osim toga, Badener zadovoljno primećuje, da je Švajcarska vojska kada je reč o integraciji migranata u svojim redovima krenula dobrom stazom i pokazala se izuzetno prilagodljivom. „Vojska ne pravi razlike na osnovu religije; svako se tretira jednako, bez obzira da li je hrišćanin, musliman ili budista“, ističe filmski stvaralac. „Možda kulturna razmena traje malo duže, jer Švajcarska, zbog svoje unutrašnje pozicije, za različite procese zahteva vreme. Ipak, kao zemlja, nalazimo se na dobrom putu“, zaključuje Popadić pozitivan bilans.

Tokom godina nastao je impresivan dokument vremena o Saâdu, Thurubanu i Andriji, švajcarskim građanima s tuniskim, šri lankanskim i srpskim korenima. „Na početku su tri glavna protagonista, svi oficiri Švajcarske vojske, bili prilično skeptični. Osećala se određena rezervisanost“, seća se Popadić početka. Prednost dokumentarnog filma, kako kaže reditelj, leži u tome što se može pratiti ljude tokom dužeg vremenskog perioda i s osećajem osvojiti njihovo poverenje. „Dodatna prednost bila je ta što nisam bio samo filmski stvaralac, već i sam oficir Švajcarske vojske.“

Na pitanje da li Švajcarskoj zaista treba vojska radi odbrane zemlje, filmski stvaralac odlučno odgovara: „Da, potrebna nam je vojska koja je čvrsto ukorenjena u narodu. Upravo to je razlikuje od profesionalne vojske.“ Vojska ukorenjena u narodu kroz obaveznu službu stvara tesnu vezu između vojske i društva u Švajcarskoj, angažujući građane različitog porekla da služe određeno vreme. Nasuprot tome, profesionalne vojske se oslanjaju na dobrovoljne vojnike, što dovodi do specifičnijih struktura i odnosa sa društvom. Profesionalne vojske često su specijalizovane, dok ukorenjena vojska podstiče širu društvenu integraciju i uključuje više vojnih obveznika na određeno vreme. Za filmskog stvaratelja Luku Popadića jedna stvar je neosporna: „Imamo najbolju vojsku na svetu, ako je mera kvaliteta njena demokratska legitimitacija.“ Sa ovim jasnim uverenjem, njegov rad u dokumentarnom filmu otkriva duboku povezanost građana s vojskom. Jer, za Saâda, Thurubana i Andriju, njihove priče su fascinantno ogledalo dužnosti, identiteta i predanosti svojoj zemlji. Jedan od tri glavna protagonista, Thuruban Thuchchathanan, 33 godine, izražava nadu da će dokumentrni film imati društvenu vrednost. Želi da posluži kao prozor kako bi pružila raznolike uvide u Švajcarsku. Takođe se nada da će dokumentarni film doprineti smanjenju nepoverenja, jačanju poverenja između „Secondosa“ i „Urschweizera“ i podsticanju rasprava – posebno u dijaspori.

Luka Popadić

Dela Luke Popadića, rođenog 1980. u Badenu, odražavaju podjednako raznolik i iznenađujući opseg kao i njegov životni put. Kao Švajcarac sa srpskim korenima, vratio se 2009. u rodnu zemlju svojih roditelja i uspešno završio master studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. godine. Pre nego što se posvetio režiranju svojih filmova, sticao je iskustvo kao asistent režije u Čikagu i Berlinu. „Pravi Švajcarci“ označava njegov debi kao dokumentarnog filma nakon niza nagrađivanih kratkih filmova.

Tekst: Hermann Lienhard
Prevod na srpski: Vladimir Miletić

Druženje uz kolač i folklor

23. јануар 2024.

Udruženje “Desanka Maksimović” iz Lugana, u Švajcarskoj, organizovalo je proslavu srpske Nove godine, a ujedno slavilo i krsnu slavu udruženja.

Na slavu se ne zove, kaže se u narodu, ali gosti iz daleka bili su i te kako pozvani. Iz Italije, iz Montekija Mađorea, nedaleko od Vićence, autobusom na put se zaputili članovi udruženja Duga. Bilo je oko 500 gostiju. Ove godine udruženje “Desanka Maksimović” navršava 15 godina od osnivanja, a tim povodom dobili su i krsnu slavu, Svetog Vasilija Velikog.

Smeh i čašica

Pored Duge gostovalo je i udruženje “Sveti Sava” iz obližnje Belincone. O tome je, za “Vesti”, govorila predsednica udruženja “Desanka Maksimović”, Marija Miladinović.

– U subotu, 13. januara, slavili smo dva u jedan, slavu udruženja i doček srpske pravoslavne Nove godine. Sa nestrpljenjem smo iščekivali ovaj nama važan dan i datum. Dovoljno je da kažem da je sala bila prepuna veselih gostiju da bi dočarala posećenost naše organizacije dočeka srpske pravoslavne Nove godine. Mnogo mi je drago što su se našem udruženju pridružila još dva: udruženje Duga iz Italije i naše komšije, udruženje “Sveti Sava” iz Belincone. Bilo je veselo, a kako bi drugačije i moglo da bude gde se igra, peva, gde se ljudi grle, smeju i druže, uz čašicu i uz dobar zalogaj, što se u narodu kaže – priča u dahu Marija.

Zahvalnice članovima

– Naš otac Marko Knežević je došao da osveti kolač i zajedno sa svom dečicom i upravom po prvi put proslavio slavu. Na proslavi su, takođe, dodeljene zahvalnice članovima udruženja za 10 godina aktivnog članstva, odnosno neprekidnog učlanjenja u udruženje. A takođe je napravljeno i jedno lepo iznenađenje Andrei Urošević, koja već 10 godina aktivno igra u folkloru bez prekida. Ona svojim primerom daje podsticaj i drugoj deci. Pozvali smo je na binu i poklonili joj jednu fotografiju od pre 10 godina, sa koje nam se ona, u narodnoj nošnji, osmehuje. Nije očekivala tako lep i poseban dar od udruženja. Andrea je takođe dobila zadatak da pomaže našem umetničkom koreografu Milošu Stošiću sa najmlađima. Javno ističem sa velikom zahvalnošću i zadovoljstvom imena najaktivnijih članova koji su dobili zahvalnice, porodice: Urošević, Petrović, Radovanović, Milanović, Maksimović, Milošević i Jeremić – zaključila je Miladinovićeva.

Prijateljstvo bez granica

Nije manje zadovoljna ni Dušica Lalić, predsednica udruženja Duga iz Montekija Mađorea.

– Bilo nam je zadovoljstvo, a još veća čast da posetimo naše drage prijatelje u Luganu. Sve je bilo besprekorno organizovano i mogu da uputim samo reči zahvalnosti domaćinima, da im poželim srećan rad i neka nastave da budu ovako srdačni i gostoprimljivi kao što su i do sada bili pravi domaćini – zadovoljno ističe Dušica Lalić.

Uzvratiti gostoprimstvo

Ispred udruženja “Sveti Sava” iz Belincone javno se zahvaljuje domaćinima i izražava svoje zadovoljstvo predsednik Željko Milićević.

– Kao i uvek, u poslednjih više godina bila nam je čast gostovati kod naših komšija, “Desanke Maksimović” u Luganu. Naročito je bilo lepo i nešto posebno, pošto su oni ove godine prvi put proslavljali krsnu slavu, a i svakako to što smo zajedno čekali pravoslavnu Novu godinu. Predstavili smo jedan deo naše srednje i najmlađe grupe folkloraša, lepo se družili i sada se spremamo da i mi njima uzvratimo gostoprimstvo, 27. januara za našeg Svetog Savu, u Belinconi – izjavio je Željko Milićević.

Srbin iz Švajcarske otišao sa robotom po Badnjak – „Nek vide kako mi to radimo!“

6. јануар 2024.

Ljubiša Marunović, Srbin koji živi i radi u Švajcarskoj godinama, postao je prepoznatljiv u komšiluku, pa i u medijima zbog načina na koji ide po Badnjak. Išao je po obavezno drvo za Božić i Badnji dan Ferarijem, Harlijem, pravio kruga do sedišta UN a sada je došao red na robota!

Nakon izrazito teške godine u kojoj je preživeo sudar iz koga je izašao sa težim povredama, Ljubiša je, kako kaže, želeo da praznike učini lepim porodici i sebi. Naime, novi član porodice Marunovic postao je pas – robot, zbog koga su najsrećniji njegova mlađa ćerka i on.

Ove godine, upravo im je robot pomogao da donesu badnjak iz šume u kuću. Kako veli Ljubiša za „Blic“ robota je nabavio pred praznike.

– Napravljen je u jednoj inžinjerskoj školi. Cena mu je oko 70.000 dolara. Sve ume, pa i u šumu da pođe, vidite po snimku – kaže on kroz smeh.

Budući da se još oporavlja od teških povreda koje je zadobio u sudaru jesenas, ljubimac njegove ćerkice lepo im je došao da donesu Badnjak.

Komšije koje su mislile da su videle sve – pomno su gledale kako „Žuća“ iznosi Badnjak iz kola i unosi ga u kuću. Naravno, na leđima.

– Bila je ovo teška godina i želeo sam da uradim nešto lepo, neobično za celu moju porodicu. Pao je izbor na Žuću. Kako svake godine imam neki drugi način kako idem po Badnjak, ove godine sam smislio da idemo sa njim u šumu. Bio je od prave pomoći, kao što vidite – kaže nam Ljubiša.

Robot je svoju misiju ispunio, i badnjak je unet u dom Marunovića u švajcarskom gradiću Misi.

– I ove godine smo tradiciju ispoštovali, i proslavićemo Badnje veče i Božić kako se slavi i u Srbiji. Mnogi će možda zameriti na načinu, ali kao što sam rekao pre par godina. Ovde je odlazak po jelku fešta, i jednostavno, želeo sam da pokažem Švajcarcima da i mi imamo divne običaje. Znate kad bi primetili badnjak da ga samo stavim u gepek? Nikad. E, zato i Ferari, i Harli, pa sad i ovo. Da vide. Želeo bih svima u Srbiji da čestitam praznike, a od svega najviše bih im poručio i poželeo zdravlje. Ono je najbitnije, sve drugo lako bude kad je njega- zaključio je na kraju razgovora Ljubiša.

Plaketa u čast Arnoa Gujona

4. децембар 2023.

Udruženje kolekcionara Čuvari srpske istorije – Švajcarska održalo je svoj tradicionalni godišnji skup i izložbu u prostorijama KUD “Sveti Sava” u Cugu. Od 2020. ova grupa vrednih ljudi jednom godišnje predstavlja predmete koje su prikupljali. Među eksponatima su i retki primerci kovanica, ordenje, uniforme, delovi narodne nošnje. Za nekima od tih predmeta tragalo se i tri decenije dok nisu pronađeni ili kompletirani.

Srđan Jevtić, predsednik udruženja, kaže da su na štandovima na svojevrstan način predstavili istoriju Srbije.

– I mi smo je upoznavali i naučili puno toga o njoj dok smo tražili i sakupljali ovo što je prikazano – navodi Jevtić.

Svake godine se za ovu priliku izradi plaketa neke znamenite ličnosti iz srpske istorije ili ličnosti koja je vredna pomena jer je doprinela dobru Srbije. Ove godine je urađena plaketa u obliku kovanice sa likom Arnoa Gujona, direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri MSP Srbije. Plaketa kovanica sa likom Gujona izrađena je u 19 primeraka, ima prečnik 149 milimetara i teška je 1.130 grama. To je pravo umetničko delo i rad je našeg proslavljenog akademika Ljubiša G. Mančića, koji je i prethodnih godina za ovo udruženje pravio kovanice.

Srđan Jevtić kaže da u udruženju trenutno imaju 15 članova.

– Cilj osnivanja udruženja je da se međusobno bolje upoznamo i pronađemo još više zaljubljenika u ovaj hobi. To nam uspeva jer smo od osnivanja svake godine brojniji za jednog ili dva člana. Najstariji član ima 74, a najmlađi 34 godine. Kada se sabere ukupan staž koji je svako proveo sakupljajući eksponate koje su izložili, dolazimo do brojke od 300 i više godina – navodi Jevtić.

Od 15 članova uz predsednika Jevtića na ovoj izložbi su bili prisutni i Mirko Marinković, dr Nebojša Stevanović, dr Milan Stojanović, Dalibor Živković, Dalibor Stojiljković, Stojan Brzak, Željko Šikman, Goran Dokijanović, Željko Lazarević, Saša Mladenović i Dejan Vasiljević. Opravdano su bili odsutni Slobodan Radojković, Miodrag Vučković i Jovo Mitrović.

Privući mlade

Jedan od ciljeva udruženja je da se svi ovi eksponati sačuvaju od zaborava jer su, kako kažu članovi, naši preci to i te kako zaslužili. Važno im je, dodaju, i da privuku mlade.

Brižljiv rad

U razgovoru sa ovim izuzetnim čuvarima srpske istorije saznajemo da uopšte nije lako ući u trag nekom eksponatu, pronaći ga.

– To je višemesečni, često i dugogodišnji rad. Treba prvo čitati knjige, istraživati pa se tek onda upustiti u ovu avanturu – kaže predsednik Srđan Jevtić.

On dodaje da članovi udruženja sve to rade od srca, što se moglo videti i osetiti na izložbi.

Srbija blistala na manifestaciji Rumunsko selo u Švajcarskoj

27. јун 2023.

U subotu, 24. juna, na centralnom trgu u Frajburgu, održana je treću godinu za redom manifestacija pod nazivom Rumunsko selo. Organizator ove velike manifestacije je Rumunsko-švajcarska asocijacija, a pored Srbije, ovogodišnji gosti manifestacije bili su Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Slovenija.

Srbiju je predstavljao Umetnički centar Soko iz Bazela. Konzul Republike Srbije u Bernu, Predrag Mandić, prisutne je pozdravio na tri različita jezika. Srbija je ove godina imala svoj štand na kojem je predstavila srpsku narodnu nošnju, kao i znamenite ličnosti koje potiču iz Srbije.

Ovaj multikulturalni festival sa štandovima kulinarstva i tradicionalne umetnosti privukao je mnoge posetioce. Posebno su bile interesantne narodne igre i tradicionalne pesme iz različitih država. Rumuni su se pokazali kao odlični domaćini najpre predstavivši svoju tradicionalnu narodnu nošnju, a potom i igre i pesme iz svog zavičaja. Zatim je svaka od gostujućih država imala priliku da izvede svoje najpoznatije tradicionalne pesme, ali i igre.

Na štandovima su bile okačene zastave predstavljenih država, pa su posetioci sa lakoćom mogli da prepoznaju o kojoj državi je reč.

Srpsku zajednicu je ove godine okupila novinarka Dijaspora televizije Švajcarska, Dragana Mandić, koja je organizovala srpski štand uz pomoć kolege, novinara, Stanka Nedića. Na srpskom štandu, pored narodne nošnje, opanaka i šajkače, mogle su se videti slike srpskih znamenitih ličnosti kao što su patrijarh Pavle, Mileva Marić Ajnštajn, Nikola Tesla i Novak Đoković. Geografska karta Srbije bila je prikazana na štandu, kao i mnogobrojne brošure iz Turističke organizacije Srbije, koje su deljene gostima štanda. Neizostavni su bili i srpski specijaliteti poput gibanice i proje koji su se takođe veoma svideli prisutnima. Za srpskim štandom, sve vreme, podršku je pružao konzul Predrag Mandić, a nešto kasnije su se priključili i članovi Umetničkog centra Soko, kao i predstavnik SPC u Bernu, sveštenik Stanko Marković sa suprugom. Bilo je i puno Srba koji su došli iz različitih krajeva Švajcarske kako bi ispratili nastup srpske pevačke grupe i posetili srpski štand.

Umetnički centar Soko se na ovoj manifestaciji predstavio kroz svoja dva sastava, žensku pevačku grupu koje su činile Andrijana Adamović, Natalija Stanković i Milica Milutinović, dok su dečju pevačku grupu predstavile: Dijana Jovičić, Mia Petrović, Teodora Panić, Marta i Petra Adamović. Muzička pratnja su bili Nikola Todorović na klarinetu i njegov tata Dejan na gitari. Takođe, svirale su i Marta Adamović na violini, i Petra Adamović na klavijaturi.

Naizmenično su nastupale članice dečjeg i ženskog sastava Umetničkog centra Soko pevajući najlepše srpske narodne pesme i to a kapela. Predsednica Umetničkog centra Soko, Andrijana Adamović, u susret Vidovdanu, solo je otpevala pesmu „Moba prela kod kneza Lazara“. Repertoar Sokola krasile su sledeće pesme: „Gusta mi magla padala“, „Ja večeram, dragi zvezde broji“, „Žanjem žito pa ga lepo slažem“, „Nikolo, gajle golemo“, „Da sam izvor voda ladna“, „Vo naše selo malovo“, „Drino vodo, žubora ti tvoga“, „Ide Lola u čarapa belih“, „Moj Dragane, verovatno ti je“, „Razgranala grana jorgovana“, „U Milice duge trepavice“, „Divan je kićeni Srem“ i „Usnula je dubok sanak“. Za vreme izvođenja srpskih pesama sve vreme se pored, pa i na samoj bini, viorila srpska zastava.

Petra Adamović, članica dečje pevačke grupe Umetničkog centra Soko nije krila oduševljenje nakon nastupa:

„Bilo je mnogo lepo, ja sam uživala i ponosna sam na sebe što sam prvi put pratila na klavijaturi moje drugarice koje su pevale pesmu „Divan je kićeni Srem“. Veliko mi je zadovoljstvo i ponos što sam mogla da predstavim svoju zemlju Srbiju. Moja sestra Marta je svirala violinu zajedno sa Dejanom koji je svirao gitaru. Baš su lepo svirali. Moja mama je pevala sa ženama, sokolicama, i one su divno pevale.“

Nakon nastupa naših muzičkih predstavnika, prisutne je pozdravio konzul Predrag Mandić najpre na francuskom, potom na nemačkom, i na kraju govor održao na engleskom jeziku. Zahvalio se organizatorima na pozivu i izrazio želju da učešće Srbije postane tradicija kada je ova manifestacija u pitanju. Pozvao je sve da posete srpski štand i uzmu brošure i materijale kako bi se upoznali sa prirodnim lepotama Srbije, manastirima, jezerima, rekama, banjama, tvrđavama. Zahvalio je i Umetničkom centru Soko na učešću, kao i svojoj supruzi Dragani što se potrudila da sve organizuje kako bi Srbija ove godine bila predstavljena na manifestaciji Rumunsko selo, naročito u pripremi tradicionalnih srpskih jela.

Manifestacija Rumunsko selo koja je za cilj imala promociju rumunske narodne nošnje, ali i narodnih nošnji zemalja gostiju, privukla je veliku pažnju kako vizuelnim tako i svojim audio sadržajima. Švajcarci, kao i razni drugi narodi, okupili su se u velikom broju kako bi se na različite načine upoznali sa kulturama predstavljenih zemalja.

„Poziv konzula Predraga Mandića i njegove žene Dragane da predstavljamo Srbiju na ovoj manifestaciji, veoma me je obradovao i bez razmišljanja sam ga prihvatila. Uvek je posebna čast kada ovako zvanično možete da predstavljate svoju zemlju u inostranstvu, pa još i pred drugim zemljama učesnicama. Umetnički centar Soko upravo neguje srpsko tradicionalno pevanje i na našem repertoaru su pesme iz svih krajeva u kojima su živeli i još uvek žive Srbi. Učestovavale su ženska i dečja pevačka grupa. Većinu pesama izvodimo tradicionalno, bez muzičke pratnje, ali ovog puta smo nekoliko pesama osvežili mini muzičkim aranžmanima, to jest, samo uz pratnju violine, koju svira moja ćerka Marta, i gitare koju je svirao naš drugar Dejan Todorović. Po prvi put je klavirska pratnja u jednoj pesmi bila moja druga ćerka Petra. To je starogradska pesma, pa je kao modernija obično i pevana uz muzičku pratnju. Na klarinetu je pesmu „U Milice duge trepavice” odsvirao Nikola Todorović, a tata Dejan ga je podržao na gitari. Mislim da je naš program, prevashodno ispunjen pesmama bez muzičke pratnje, takozvanim pesmama „na bas” i „na glas”, ovim dobio na dinamici i atraktivnosti. Posebnu pažnju Švajcaraca uvek izazove „groktalica” specifična pevačka tehnika koja ih podseća na jodlovanje. U moru raznih tradicionalnih muzika koje su se ovde mogle čuti, stekla sam utisak da smo se izdvojili nekom drugačijom atmosferom. Naš štand koji je sa toliko ljubavi dekorisala Dragana Mandić, ostavio je poseban utisak. Sve je bilo besplatno, a Dragana i Predrag sa decom zasenili su sve svojom ljubaznošću i toplinom. Nadam se da ćemo uskoro ponoviti ovakvo druženje“, istakla je Andrijana Adamović, predvodnica Umetničkog centra Soko.

Srpska publika je došla iz različitih krajeva Švajcarske kako bi ispratila ovu manifestaciju i bodrila svoje sunarodnike koji su uzeli učešće. Maja Petrović, koja je došla iz Bazela da prati nastup svoje ćerke koja je branila boje Srbije je istakla:

„Ovaj nastup je pokazao kakvu šarenu kulturnu baštinu imamo i koliko naša draga Andrijana ulaže vremena i truda, jer su naša deca iz nastupa u nastup sve bolja. Kroz ovakva učešća im se stvara i razvija ljubav prema zemlji porekla, što je već sada očigledno. Festival je sam po sebi pokazao tipičnosti za zemlje porekla učesnika. Hvala članovima ambasade koji su nas srčano podržali.“

Sedmogodišnji klarinetista Nikola Todorović ne krije oduševljenje što mu se na pozornici pridružio tata Dejan sa gitarom. Navodi da je veoma uzbuđen što su zajedno nastupili i to na otvorenom, dok mu je podršku iz publike pružio i mlađi brat Boris.

„Lepo sam se proveo sa mojim drugaricama sokolićima. Ja sam i ranije pevao sa njima. Volim kako one pevaju, a i večera u piceriji u Friburgu bila je uživancija.” Nikola je iskoristio priliku da se na srpskom štandu fotografiše sa svojom porodicom, ali i sa slikama Novaka Đokovića i Nikole Tesle koji su za njega velika inspiracija. „Bila mi je posebna čast i zadovoljstvo da učestvujem i prisustvujem ovom dogadjaju, jer oduvek ljude iz Rumunije doživljavam kao narod blizak mom narodu, valjda zbog sličnosti naših kultura, tradicija i vere naravno“, istakao je Nikolin tata Dejan Todorović.

Ova multinacionalna manifestacija je još jednom pokazala solidarnost između različitih naroda u Švajcarskoj, ali i podršku Švajcaraca ovakvim skupovima. Dijaspora televizija Švajcarska je bila medijski pokrovitelj ovog događaja, a novinarka i urednica programa na srpskom jeziku, Dragana Mandić, organizovala je učešće Srbije na manifestaciji.

„Bila mi je čast da se odazovem pozivu organizatora i moje koleginice sa televizije, Kamelije Kapraru. Veoma je važno da Srbija učestvuje na ovakvim događajima, jer tada imamo priliku da se predstavimo na najbolji mogući način. Koncept srpskog štanda bio je izložbene prirode, i kao takav je privukao ogromnu pažnju. Posećivali su nas ljudi različitih nacionalnosti u želji da čuju nešto više o Srbiji. Mnogi su bili iznenađeni da je Nikola Tesla Srbin, te smo se moj kolega novinar Stanko Nedić i ja potrudili da im razbijemo predrasude o Srbiji i Srbima kao narodu. Podelili smo veliki broj brošura i prospekata o Srbiji, ali smo i svakome ko je posetio naš štand poklonili jednu geografsku kartu Srbije, na kojoj se jasno vidi celokupna teritorija naše lepe zemlje. Pozvali smo ih da posete Srbiju i uvere se u ono što pričamo, a što mogu da vide u promotivnom materijalu. KUD Karađorđenam je pozajmio narodnu nošnju koja se najviše dopala našim kolegama sa ukrajinskog štanda, ali i gostima iz Alžira. Umetnički centar Soko nas je predstavio našim starim pesmama iz različitih krajeva Srbije, a svojim suptilnim izvođenjem pokazao senzibilitet srpskog naroda uopšte. Zahvalila bih i mom suprugu Predragu Mandiću što je u ime ambasade podržao naše učešće, ali i mojoj deci koja su nam ceo dan pomagala za štandom, tako da smo ovim zajedničkim prisustvom pokazali snagu i značaj porodičnih vrednosti“, istakla je Dragana na samom kraju manifestacije.

Na Danima književnosti u Soloturnu Srbe predstavili Olga Serafimovski Milenković, Violeta Aleksić i Goran Vulović

15. јун 2023.

Dani književnosti u Soloturnu su forum za aktuelno književno stvaralaštvo u Švajcarskoj, za susrete švajcarskih pisaca iz svih krajeva zemlje, sa publikom, stručnjacima i izdavačima, uz brojna čitanja, filmske projekcije i izložbe. Održavaju se svake godine još od 1979. godine. Mediji i javnost ih doživljavaju kao najvažniji višejezični književni događaj u Švajcarskoj. Od osnivanja 1978. godine Dani književnosti grada Soloturna razvili su se u najvažniji forum za savremeno književno stvaralaštvo u Švajcarskoj. Predstavljaju višejezičnu raznolikost švajcarske književnosti u različitim formatima događaja, daju piscima i čitaocima priliku da se sretnu i razgovaraju u prijatnom okruženju i nude pozornicu posebno za mlade književne talente.

Na ovoj manifestaciji su prisutni književni stvaraoci iz celog sveta. Pored književnosti na ovom događaju su prisutne teme koje govore o problemima i sofisticiranosti prevodilačkog posla i kako ga promovisati, ali i diskusije o političkim i kulturno-političkim temama u aktuelnim prilikama. Uključuju partnere iz inostranstva na različitim nivoima u organizaciji i sprovođenju Dana književnosti.

Dane književnosti podržavaju mnoge organizacija među njima i Udruženje Dani književnosti Soloturna, koje je osnovano 1978. godine sa ciljem da se uspostavi forum za aktuelno književno stvaralaštvo u Švajcarskoj, kako bi se promovisao kontakt i razmena između autora, javnosti, medija i izdavača. na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Upravni odbor utvrđuje stratešku orijentaciju književnih dana, zadužuje programsku komisiju za kustos emisije rada i imenuje rukovodstvo. Ove godine među brojnim autorima na ovoj manifestaciji se pojavio i projekat „Tekstovi bez granica” koji na scenu dovodi pisce i prevodioce koji su deo švajcarske književne scene i pišu na raznim svetskim jezicima. Uz čitanje i diskusije o ključnoj temi, oni i njihov rad postaju vidljivi i čujni na dva jezika. Na ovogodišnjom manifestaciji u fokusu su bili bosanski, hrvatski, crnogorski i srpski jezik. „Tekstove bez granica” predstavili su tri generacije pisaca: Olga Serafimovski Milenković, Violeta Aleksić i Goran Vulović.

Srpski prevodilac i pisac Olga Serafimovski Milenković je došla u Švajcarsku početkom sedamdesetih godina, dok je pesnikinja i novinarka Violeta Aleksić došla devedesetih. Obe pišu na srpskom jeziku i stoga su vidljive samo dijaspori. Goran Vulović predstavlja mlađu generaciju. Rođen u Švajcarskoj, piše svoje tekstove na dijalektu o navodno bezglasnoj generaciji gastarbajtera. Ono što je svima zajedničko je da istražuju teme sećanja, nemira i (jezičkog) identiteta „između” i tumače ih na veoma različite načine.

Dvojezično scensko veče održano je uz rep pesme Gorana Vulovića- aka MC Milchmaa i Hanesa Barfusa i izazvalo je interesovanje publike koje se održalo u gradskom pozorištu Soloturna.) Moderatori su bile Jelica Popović i Silvija Sase. Među mnogobrojnim partnerima ove kulturne manifestacije bio je i Radio Krug, koga uređuju Violeta Aleksić i Tatjana Radojević.

Tokom proteklih 40 godina, Dani književnosti Soloturna predstavili su oko 1.600 različitih autora i njihovih dela. Dok su autori na stranim jezicima bili samo gosti prvih nekoliko godina, programski odbor je intenzivirao međunarodni dijalog i od 1992. godine pozivao sve više pisaca iz celog sveta. Dobitnici Nobelove nagrade za književnost Džon Maksvel Kuci, Ginter Gras, Imre Kertes, Herta Miler, Klod Simon i Vole Soinka takođe su bili učesnici ove manifestacije u Soloturnu.

Dodela svedočanstava maturantima u Ambasadi u Bernu

13. јун 2023.

Kao i svake godine, jedna grupa đaka Dopunske nastave na srpskom jeziku završava svoje osnovno obrazovanje i krupnim koracima ide dalje noseći duboko u sebi uspomene na sve što su naučili o srpskom jeziku, istoriji, kulturi i tradiciji naroda iz kog potiču. Ambasada Republike Srbije u Bernu je i ove godine bila domaćin završne svečanosti za maturante sa svog konzularnog područja, kojom prilikom su im podeljena uverenja o završenom posebnom programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Dodeli svedočanstava je prethodio bogat kulturno-umetnički program koji je i ove godine pripremila nastavnica Andrijana Adamović, a učešće su uzeli i učenici nastavnica Jelene Mitrović, Mire Tomić, Snežane Šaronjić, Margite Tot i Nataše Malešević.

Dečija pevačka grupa Umetničkog centra „Soko“ iz Bazela, pod vođstvom Andrijane Adamović, proslavu je otvorila maestralnim izvođenjem himne „Bože pravde“.

Nakon toga prisutnima se u ime Ambasade obratio konzul Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji, gospodin Predrag Mandić:

-„Draga deco, dragi roditelji, poštovana koordinatorko i ovde prisutni nastavnici koji tu dužnost vršite na konzularnom području ambasade, dobro nam došli. Meni je pripala ta čast da vas pozdravim u ime ambasadora, njegove ekselencije, gospodina Gorana Bradića. Čestitam nastavnicima na još jednoj odškolovanoj generaciji, a učenicima na uspehu. Deci bih hteo da poručim da ovo jeste kraj jednog programa, ali nije kraj njihovog učenja, njihovog istraživanja, njihovog puta ka uspehu. Leonardo da Vinči je govorio da uspešan čovek ne čeka da se stvari dogode njemu, nego izađe i on se dogodi stvarima. Vrlo je lako moguće da ovde među vama postoji neki novi Tesla, samo treba da nastavite da ga tražite u sebi. Ne treba da zaboravite da ste vi ogledalo Srbije u Švajcarskoj. Stranci kad gledaju vas, vide Srbiju.“

Konzul Mandić je istakao da mu je pružanje podrške Dopunskoj nastavi predstavljalo izazov, ali i inspiraciju. Zahvalio se prisutnim roditeljima što su upisali svoju decu na nastavu na srpskom jeziku, i pozvao one koji nisu da to isprave, kako bi se broj đaka u Švajcarskoj povećao. Istakao je da je najvažnija, ali i najteža stvar od dece napraviti dobre ljude. Čestitao je učiteljici Jeleni Mitrović dobijanje ordena Karađorđeve zvezde trećeg stepena, i izrazio sreću što je upravo ona prethodnih godinu dana učila njegovu decu srpski jezik.

Ova godina je godina oproštaja od učenika, dela nastavnika, ali i za samu koordinatorku Dopunske nastave na srpskom jeziku, Biljanu Bukinac, koja je prethodnih pet godina organizovala nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu, bila čvrsta spona između otadžbine i onih koji žive u rasejanju. Koordinatorka je najpre još jednom informisala prisutne o važnosti učenja srpskog jezika u okviru Dopunske nastave, a potom veoma emotivnim rečima nastavila:

„Svim učenicima koji danas završavaju osmi razred u ime Ministarstva prosvete Republike Srbije i u svoje lično ime čestitam i želim im puno uspeha u daljem školovanju. Istakla bih da nisu jedino osmaci oni koje nećemo viđati sledeće školske godine. Nažalost, ove školske godine svoje angažovanje završavaju i nastavnice Andrijana Adamović i Snežana Šaronjić. Nastavnici Andrijani Adamović se od srca zahvaljujemo na kvalitetnom i posvećenom radu, jer sve priredbe koje su organizovane ovde u Ambasadi kreirala je upravo ona. Takođe, kako i ja kao koordinator ove godine u avgustu završavam svoju dužnost, iskoristila bih priliku da se zahvalim Ambasadi u Bernu koja nam je uvek pružala veliku podršku. Uvek su bili tu za nas, za nastavnike, za decu i za roditelje. Zahvalila bih se roditeljima što su prepoznali značaj obrazovanja svoje dece na srpskom jeziku. Zahvaljujem se našim dragim osmacima koji su pored obaveza u švajcarskim školama našli vremena da dolaze na našu nastavu, da uče srpski jezik, uče srpsku istoriju i na taj način neguju i jačaju pripadnost srpskom narodu. Završiću rečima našeg velikog pesnika Duška Radovića: Volite srpski jezik svakog dana po malo, jer srpski jezik nema nikog drugog osim vas“, rekla je Biljana Bukinac.

Program je započeo pesmom Ljubivoja Ršumovića „Zdravica narodu srpskom“ koju su recitovali đaci Aleksa Janković, Jelena Marković i Sara Vulić. Potom je Umetnički centar „Soko“ izveo pesmu „Au što je škola zgodna“, na šta su se nadovezali učenici David Jovanović pesmom „Drugarstvo“ i Dimitrije Tiosavljević pesmicom „Učitelju“. Publiku je veoma obradovao dramski skeč koji je napisao Dejan Aleksić „Ah, taj maj“, a izvele su ga Dijana Jovičić i Teodora Panić.

Nakon recitatorskog dela i skeča, publika je imala priliku da uživa u klavirskom umeću Petre Adamović kroz kompoziciju „Labudovo jezero“ Petra Čajkovskog. Potom su učenici nastavnice Jelene Mitrović otpevali pesmu „Pećka kandila“, a horsko pevanje su predvodile učenice Lea i Ana Lazarević.

Muziciranju se pridružio i Umetnički centar „Soko“ izvođenjem dve prelepe narodne pesme „Selo moje okićeno gorom“ i „Nikolo, gajle golemo“. Splet narodnih pesama je za trenutak prekinulo recitovanje pesme „Iz Srbije jabuka“ u izvođenju Dajane Trandafilović i Lazara i Luke Cvetkovića. Dok su pesmu „Sedam sati udara“ otpevali učenici iz Burgdorfa, Berna i Langentala. Ovaj raznovrstan deo programa je završila učenica Kristina Tatić recitovanjem pesme „Ne dam ništa što je moje.“

Specijalni gost na priredbi bio je guslar Božo Mićanović, koji je na guslama odsvirao i otpevao pesmu „Sveti Sava“ Vojislava Ilića. Ukratko se osvrnuo na značaj muzičkog instrumenta gusle. Još jedna pesma Vojislava Ilića pod nazivom „Srpkinja“ izrecitovana je od strane učenice Sofije Vukić. Nakon toga svoj raskošni talenat na violini predstavila je Marta Adamović, koja je uz pratnju Erike Firkal, odsvirala prvi stav Fibihove Sonatine.

Priredba je završena gradskim igrama „Bojerka“ i „Srpkinja“ koje su pripremili članovi Umetničkog centra „Soko“, a uz klavirsku pratnju Erike Firkal. Na samom kraju najmlađi učenici Dopunske nastave na srpskom jeziku u Burgdorfu, petogodišnji Anastasija i Rastko Mandić, prisutne su oduševili duetskim izvođenjem rodoljubive pesme „Junaci sa Košara“.

„Čast i zadovoljstvo da uobličim priredbu povodom završne svečanosti učenika nastave na srpskom jeziku u inostranstvu već mi tradicionalno pripada. Ove godine sam dobila mnogo priloga svojih koleginica Mire Tomić, Jelene Mitrović, Nataše Malešević i Margite Tot. Trebalo je to upakovati u jednu celinu sa programom koji spremam sa mojim đacima iz Bazela. Bilo je mnogo lepih recitacija i pesama, vrhunskog sviranja i na kraju su moji đaci odigrali dva gradska kola: Bojerku i Srpkinju. Ideja je bila da se desi nešto novo i netipično, u čemu mislim da smo uspeli. Imali smo sjajnog gosta, guslara Boža Mićanovića, koji je guslao stihove „Ko udara tako pozno“. Moram priznati da me je ovaj spoj veoma iznenadio, a još mi je interesantnije kako su deca odreagovala. Ceo program veoma uspešno je vodila moja učenica Mara Stojanović, koja je ove godine završila osmi razred. Inače je dan bio ispunjen nekim posebnim emocijama. U prepodnevnim časovima smo imali Nastavničko veće gde smo se oprostili od nekoliko kolega koji se vraćaju za Srbiju, a sa oproštajnim govorima je nastavljeno i na priredbi. Za Srbiju se uskoro vraća i konzul Predrag Mandić sa porodicom. On je bio posebno važan za nas nastavnike, jer nam je bio spona sa administracijom i svim onim sitnicama koje su nam u toku godine bile potrebne. Retko imamo priliku da sarađujemo sa tako savesnim i odgovornim ljudima. U penziju odlazi i naša koordinatorka, Biljana Bukinac, koja nas je organizovala u pravi mali kolektiv i vodila kroz teške godine nastave pod koronom. Uvek je nekako pronalazila nove nastavnike spremne da uskoče u naš tim. Za Srbiju se vraća i učiteljica Snežana Šaronjić, a i ja ću obustaviti svoj angažman u školi iz privatnih razloga. Ovo je bilo jedno divno i emotivno popodne u Ambasadi, ne samo za osmake koji su završili školovanje na srpskom jeziku, nego i za sve nas prisutne.“ – na samom kraju priredbe izjavila je nastavnica Andrijana Adamović.

Osnovno obrazovanje na srpskom jeziku ove godine je završilo 49 učenika na konzularnom području Ambasade, dok je na svečanosti bilo stotinak prisutnih koji su želeli da čestitaju svojim najbližima i pogledaju program koji su pripremila deca koja i dalje pohađaju nastavu na srpskom jeziku. Nastavnice su podelile uverenja i poklon knjige, poželevši osmacima puno sreće u daljem obrazovanju, ali i u životu. Na samom kraju, Ambasada je priredila koktel za prisutne.

Dragana Vlaisavljević Mandić

12 3...12 Stranica 1 od ukupno 12