Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Kompanija Nestle otvorila novu fabriku u Surčinu

0
Beograd, 27. februara 2024 - Predsednik Srbije Aleksandar Vuèiæ prisustvuje u Surèinu sveèanom otvaranju nove fabrike kompanije Nestle za proizvodnju obroka na biljnoj bazi. Pored predsednika Vuèiæa, prisutni su i generalna direktorka kompanije za Nestle Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija Marjana Davidoviæ i direktor kompanije Nestle za jugoistoèno evropsko tržište Alesandro Zaneli.FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORÈIÆ/ bs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je u Surčinu svečanom otvaranju nove fabrike kompanije „Nestle“ za proizvodnju obroka na biljnoj bazi. Fabrika je izgrađena iz sopstvenih sredstava kompanije, bez državnih subvencija i zapošljava novih 220 radnika.

Nova fabrika „Nestle“ u“ Surčinu je napravljena iz sopstvenih sredstava kompanije, bez državnih subvencija.

Predstavnici kompanije rekli su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, prilikom svečanog otvaranja, da je u fabrici sve novo i da je pre dve godine tu bila livada, a sada moderna fabrika sa najnaprednijom tehnologijom u toj oblasti.

Predstavnici kompanije naveli su da je svakog dana na izgradnji nove fabrike bilo angažovano više od 2.000 ljudi, kao i da su imali veliku podršku.

Kompanija je najavila da će, investicijom od 80 miliona švajcarskih franaka (oko 83,8 miliona evra) i otvaranjem 220 novih radnih mesta, nova fabrika proizvodi nutritivno bogate i ukusne obroke na biljnoj bazi čime će našim potrošačima ponuditi dodatne opcije da uživaju u uravnoteženoj ishrani , a takođe mogu biti i odlična alternativa u danima posta.

Kako je navela kompanija, kroz novu investiciju u fabriku u Surčinu, kompanija „Nestle“ nastavlja da ulaže u srpsku privredu i ljude, istovremeno brinući o prirodnom okruženju zajednice u kojoj posluje.

Na ovaj način kompanija ostaje posvećena održivom poslovanju, obuhvatajući primenu najnaprednijih tehnologija proizvodnje, korišćenje obnovljive energije i efikasno upravljanje otpadom, navodi se u saopštenju.

„Nestle“ ističe da je izgradnjom fabrike za proizvodnju asortimana na biljnoj bazi, brenda „Garden Gourmet“, proširio asortiman proizvoda vrhunskog kvaliteta, ostajući dosledan globalnim ciljevima u očuvanju prirode i borbi protiv klimatskih promena.

Takođe, najavljeno je da će proizvodi iz novog pogona biti plasirani na tržišta Francuske, Nemačke, Holandije, Italije, Španije i Velike Britanije.

Kompanija je navela da će proširiti mrežu lokalnih dobavljača, u nameri da nastavi da podržava lokalnu ekonomiju.

Predsednik Vučić prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu

0

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi u Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tom prilikom, predsednik Vučić je učestvovao na sesiji „Novo evroazijsko svitanje“ i imao niz bilateralnih susreta sa svetskim i evropskim zvaničnicima, kao i brojnim predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija.

Predsednik Vučić rekao je danas u okviru debate „Novo evroazijsko svitanje“ da je Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana potrebna jača Nemačka i naglasio da ekonomski pad Nemačke od 0,3 odsto predstavlja problem za države u regionu. On je izrazio zahvalnost poreskim obveznicima Evropske unije na pomoći koju su do sada uputili našoj zemlji.
Predsednik Vučić je naveo i da je Srbija uspela više nego da udvostruči vrednost ukupnog BDP-a od 2012/2013. godine do sada, sa 32 milijarde na 69 milijardi evra, istakavši da je MMF predvideo da privredni rast Srbije iznosi 3,5 odsto ove godine, ali da veruje da će biti i veći od toga i iznositi 3,6 odsto. On je dodao da su za EU prognoze rasta sve slabije, dok za našu zemlju i region rastu.
„A naše malo rastu, ne vrtoglavo, ali i dalje rastu, što je dobro za nas. To znači da je naša ekonomija konzistentna. Kada govorimo recimo o stranim direktnim investicijama, 60-64 odsto ukupnih stranih direktnih investicija dolazi iz Evrope, ali više od 32-33% dolazi iz Azije. Iz Kine, Japana i Južne Koreje“, rekao je predsednik i dodao da se u svetu ekonomska moć sve više pomera ka Aziji.
„To treba da shvatimo mi, koji smo u Evropi i koji ćemo uvek živeti u Evropi i biti deo Evrope. A ovakva povezanost ili međupovezanost sa azijskim zemljama je za nas od izuzetnog značaja. Izgradlja svih mogućih kanala, ruta i linija sa Azijom je od ključnog značaja, ne samo za Srbiju, već za celu Evropu. Tu mislim na sve vrste veza, od ekonomije i trgovine, preko saobraćaja i energetike, do digitalne povezanosti i veza sa institucijama koje se bave veštačkom inteligencijom. Samo na taj način možemo da gledamo u dobru budućnost koja je pred nama“, poručio je predsednik.
Predsednik Vučić se sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, sa kojom je razgovarao o geopolitičkim izazovima i strateški važnim pitanjima za Srbiju, uz fokus na planove o realizaciji EU Plana rasta za Zapadni Balkan.
Predsednik Vučić se prethodnih dana, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, sastao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O’ Brajanom i, tom prilikom, izrazio uverenje da je moguće da dve zemlje u budućnosti izgrade odnose većeg poverenja i saradnje.
Tokom boravka u Davosu, predsednik Vučić se sastao sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom, španskim premijerom Pedrom Sančezom, hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, predsednikom Republike Argentine Havijerom Milejem, kao i sa predsednicom Evropske centralne banke Kristin Lagard i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Ponovio sam da Srbija nastavlja da vodi odgovornu politiku zasnovanu na dijalogu i međunarodnom pravu, ali i upozorio da Priština svojim potezima dovodi u pitanje sve što je do sada postignuto u procesu normalizacije odnosa“, naveo je predsednik nakon razgovora sa Miroslavom Lajčakom.
Predsednik Vučić je izjavio i da je na Svetskom ekonomskom forumu razgovarao sa predstavnicima stranih kompanija i pozvao ih da učestvuju u projektima koji će se u našoj zemlji realizovati do 2027. godine.

Episkop Andrej za Badnje veče u Cirihu

0

U navečerje praznika Roždestva Hristovog, Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski Gospodin Andrej služio je veliko povečerje u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u ciriškom naselju Švamendingen. Tom prilikom Episkopu Andreju sasluživali su parosi ovog hrama protojerej-stavrofor dr Miroslav Simijonović i protojerej-stavrofor Nenad Mihajlović, uz svečano pojanje hora ”Bogorodičin” i molitveno učešće velikog broja vernika ciriških parohija.

Po završenom velikom povečerju, prigodnom besedom obratio se Episkop Andrej čestitajući sveštenstvu i vernicima dolazeći praznik Rođenja Hristovog, podsećajući sve na značaj ovog praznika u domostroju spasenja sveta.

Posle završenog velikog povečerja izvršeno je osvećenje i tradicionalno nalaganje badnjaka, a potom je slavlje nastavljeno u crkvenoj porti, gde je sveštenstvo sa vernicima imalo priliku da u prijatnoj atmosferi razmenjuje utiske o ovom prazniku sa svojim arhipastirom.

Švajcarski „Veltvohe“: Brz napredak Srbije u budućnost

0

Smeštena između istoka i zapada, Srbija ubrzano sustiže zaostatak, dok je, pre svega, tehnološki i društveni napredak – zapanjujuć, ocenjuje švajcarski nedeljnik „Veltvohe“ konstatujući da veličanstvena pobeda vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa 47 odsto glasova nije zasnovana na laži i prevari, kako prikazuju opozicija i mnogi zapadni mediji.

Ugledni švajcarski nedeljnik Weltwoche Kristofa Morgela (Christoph Mörgeli), Istoričara medicine i političara Narodne partije Švajcarske SVP/UDC, o „Brzom putu Srbije u budućnost“ (Serbiens rasante Fahrt in die Zukunft), koji prenosimo u celosti.

Retko ko van Srbije navodi da je zadovoljstvo stanovništva sa vladajućom politikom veliko, dodaje list.

I za to postoje brojni dobri razlozi. Srbija ima sedam miliona stanovnika na površini koja je više nego duplo veća od Švajcarske. Međutim, trend razvoja stanovništva je i dalje negativan; naročito emigracija brojnih visokokvalifikovanih stručnjaka nastavlja da stvara probleme u zemlji. Tom negativnom trendu se država suprotstavlja značajno većim novcem za porodice, kao i dečijih dodataka. Predsednik Vučić je sebi postavio stalni zadatak tehnološko i ekonomsko sustizanje Zapada.

S jedne strane, Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić traže što relaksiranije odnose sa Evropskom unijom i pozicioniraju Srbiju kao kandidata za članstvo. S druge strane, odnos sa Rusijom je istorijski, kulturno i verski toliko blizak da ovaj tradicionalni panslavizam ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da bude ugrožen. Međutim, Srbija je vojno neutralna i u svoje strategije ugrađuje iskustva drugih neutralnih država poput Švajcarske i Austrije. Zemlja brani principe međunarodnog prava i dosledno se zalaže za integritet teritorijalnog integriteta Ukrajine i svih drugih država u svetu, piše „Veltvohe“.

Širenje transportne mreže

Srpska privreda ne može i ne želi bez isporuka ruskog gasa i nafte i stoga ne podržava pakete sankcija EU. Vojni pakt NATO-a je krajnje nepopularan među srpskim stanovništvom otkako je navodna odbrambena alijansa bombardovala srpske gradove i objekte 1999. godine, kršeći međunarodno pravo i bez mandata UN. I naravno, nijedna srpska vlada ne može sebi dozvoliti da priznanjem Kosova ostavi na cedilu tamošnje Srbe, koji su za samo nekoliko decenija postali manjina ili prepusti brojne tamošnje pravoslavne svetinje pretećem uništenju od strane muslimana.

Napredak Srbije je zapanjujući u raznim oblastima. Od kada je Srpska napredna stranka preuzela državno kormilo 2013. godine, izgrađeno je 445 kilometara autoputeva, tako da mreža autoputeva već iznosi 997 kilometara. Ove obimne putne konstrukcije značajno podstiču privredni razvoj. Posebno su važne veze sever-jug A1 i A2, ali i veze zapad-istok A3, A4 i A5. Prošle nedelje počela je izgradnja dve važne putne veze na severu zemlje. Reč je o 105 kilometara autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i još jednog značajnog brzog puta od 186 kilometara. Trenutno se gradi ili modernizuje oko 460 kilometara autoputeva, regionalnih i lokalnih puteva, pa se radi na oko 700 kilometara u korist privatnog prevoza.

Modernizacija i proširenje železničke mreže od nekoliko stotina kilometara je isto tako izvanredno kao i prestižni projekat panevropskog železničkog koridora 10, koji brzo napreduje. Od velikog značaja je i železnički koridor 7/Dunav. Što se, takođe, značajnih izdataka za regionalni transport tiče, Srbija je od švajcarske kompanije Štadler Rejl nabavila garniture vozova u vrednosti od oko 200 miliona franaka. Relativno ogromna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu obezbeđuju zapošljavanje stanovništva.

Izvanredan napredak je postignut i u oblasti socijalne zaštite. I penzije i prosečne i minimalne zarade su značajno porasle poslednjih godina. Dok su penzije pre Vučićeve vlade bile 202 evra, trenutno su 390 evra. U istom vremenskom periodu prosečne mesečne zarade su porasle sa 329 na 820 evra. Nasuprot tome, nezaposlenost je pala sa 26 procenata u 2012. na trenutnih 9 odsto. Dok je državni dug 2001. godine bio preko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, danas je svega 51,4 odsto. Srpski zdravstveni sistem je u znatnoj meri proširen i ojačan: izgrađeno je 147 novih bolnica i zdravstvenih ustanova u doba Aleksandra Vučića.

Kada je reč o nauci, fokus je na nauci o životu, digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. Dva od četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku osnovana su u okviru razvojne saradnje sa Švajcarskom, koja ih je finansijski podržala. Slede još dva parka u Kragujevcu i Kruševcu. „BioEconomi hub Bio4Campus“, koji će biti posvećen oblastima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, trebalo bi da bude završen 2027. godine. Tu će predavati, studirati i istraživati oko 1.200 predavača i 4.000 studenata. Vlada Srbije je već potpisala dugoročne ugovore sa različitim korporacijama i kompanijama, kao što su Roš, Svisrokets, AstraZeneka, ali i sa partnerima kao što su Južna Koreja i Kina, koji će se useliti u Bio4Campus.

Što se tiče informacionih i komunikacionih tehnologija, fokus je na razvoju i primeni veštačke inteligencije i biotehnologije. Digitalizacija je veoma napredovala u Srbiji. Na primer, srpski zdravstveni sistem – za razliku od švajcarskog – potpuno je digitalizovan. Srbija je već sada važan centar za istraživanje veštačke inteligencije. Zemlja je bila prva u regionu jugoistočne Evrope koja je razvila i usvojila strategiju veštačke inteligencije do 2025. godine. Tako je več izdata prva dozvola stepena 3 za autonomnu vožnju u prisustvu vozača. Za Ekspo Beograd 2027 planirana su autonomna vozila bez vozača kako bi se obezbedio prevoz ljudi na izložbenom prostoru, ali i drugi logistički poslovi, navodi „Veltvohe“.

Već su stvoreni uslovi za istraživanje veštačke inteligencije i postavljeni temelji, na primer u najsavremenijem Državnom data centru u Kragujevcu ili Centru Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu. U Kragujevcu su nadležni ministri Srbije upravo potpisali memorandum o razumevanju sa šefom IT odeljenja CERN-a u Ženevi Enrikom Marijom Porkarijem o uvođenju i primeni računarske mreže LHC (Large Hadron Collider). Posle SAD i Velike Britanije, Švajcarska je treće po značaju izvozno tržište za srpske usluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT).

Tokom poslednjih pet godina, direktne strane investicije u Srbiji iznosile su između 3,8 i 4,4 milijarde evra godišnje, i time više nego u bilo kojoj drugoj balkanskoj državi. Švajcarska je jedan od pet najznačajnijih stranih investitora u Srbiji. Tamo posluje skoro 600 švajcarskih kompanija koje zapošljavaju oko 12.000 ljudi. Kompanije kao što su Nestle, Beri Kalebo, Sika i Regent Lajting,  su posebno važne. Srbija se godinama oslanja na uspešan švajcarski model dualnog obrazovanja sa stručnom obukom i pratećom stručnom školom, koji je posebno podržan od strane profesorke ETH i stručnjaka za obrazovanje Ursule Renold.

Vredni graditelji mostova

Članstvo u EU jeste i ostaje strateški spoljnopolitički cilj Srbije, pri čemu država insistira na istovremenom očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Srbija i dalje smatra Kosovo i Metohiju delom svojedržavne  teritorije. Poslednjih godina, najmanje 28 država je povuklo priznanje Kosova kao nezavisne zemlje, a novih priznanja nije bilo.

U bezglavoj strategiji, Švajcarska je priznala Kosovo kao nezavisnu državu 2008. godine pod vođstvom tadašnje ministarke spoljnih poslova Mišelin Kalmi-Rej i uspostavila diplomatske odnose. Ovo je učinjeno uz potpuno nepoštovanje oprobane švajcarske tradicije priznavanja koja zahteva sopstveni nacionalni narod, jasno razgraničenu nacionalnu teritoriju i konsolidovanu državnu vlast. Da ova državna vlast ne postoji na Kosovu govori i činjenica da pripadnici švajcarske vojske od 1999. godine moraju tamo da obezbeđuju mir i red u sklopu „Swisscoy“. Savezna vlada i Parlament su takođe nedavno odlučili da produže učešće švajcarske vojske u međunarodnoj vojnoj misiji na Kosovu (Kfor) do kraja 2026. godine. Štaviše: švajcarske vlasti žele da maksimalni broj od 195 ljudi povećaju za još 30 vojnika.

Srbija, u međuvremenu, promoviše saradnju sa SAD i EU kao svojim najvažnijim trgovinskim partnerima i investitorima, ali i održava dobre ekonomske odnose sa Kinom, Rusijom, Turskom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Zvanično, u Švajcarskoj živi nešto manje od 60.000 državljana Srbije. Broj pravoslavnih Srba – zajedno sa velikim brojem lica koja su uzela državljanstvo Švajcarske – procenjuje se na oko 150.000 ljudi. Svi su, ili su bili, cenjeni, kao veoma sposobna radna snaga i predstavljaju mostograditelje u službi jačanja saradnje između Švajcarske i Srbije, zaključuje list.

 

Švajcarsko-srpski panel o blokčejn tehnologijama

0

Švajcarsko-srpska poslovna mreža (Swiss Serbian Business Network / SSBN) i Udruženje „Houm of blokčejn“ (Home of Blockchain) su uz podršku Ambasade RS u Bernu 29. novembra o.g u Cirihu (hotel „Merkur“) organizovali panel diskusiju o mogućnostima za jačanje veza između Srbije i Švajcarske u oblasti blokčejn tehnologija, na kojoj je učestvovalo 40-ak srpskih i švajcarskih preduzetnika i eksperata, kao i vlasnici IKT-firmi iz nekih drugih država, poput Ukrajine.

Poruku učesnicima panela uputila je putem video linka ministar za nauku,  tehnološki razvoj i inovacije R. Srbije J. Begović, a prisutne je lično pozdravio ambasador Goran Bradić.
Ministar Begović je ukazala na uspehe postignute poslednjih deset godina u našoj zemlji u oblasti digitalizacije u različitim sferama – od javne uprave, preko sistema zdravstvenih usluga, do primene u naučno-istraživačkim centrima i naučno-tehnološkim parkovima, kao i na izuzetno dobre rezultate u izvozu usluga u oblasti IKT. Naglasila je da je Srbija u minuloj godini ostvarila izvoz u sektoru IKT od 2,7 mlrd. evra, kao i da se u ovoj godini očekuje još bolji rezultat od oko 30 do 35%. Istakla je i ubrzan razvoj blokčejn tehnologija u Srbiji, posebno nakon usvajanja Zakona o digitalnoj imovini, u junu 2021. godine.
Ambasador Bradić ocenio je da su odnosi između Srbije i Švajcarske dinamični i raznovrsni, te da pored dobre političke i ekonomske saradnje, održavamao i razvijamo izuzetno dobru kooperaciju u obasti nauke, istraživanja i novih tehnologija. Podsetio je da su dva od četiri naučno-tehnološka parka u Srbiji (Beograd, Niš, N. Sad i Čačak) etablirana uz pomoć švajcarske Vlade, kao i da se u našoj zemlji uskoro planira osnivanje još dva NTP. Naglasio je da je u Srbiji pre nešto manje od dve godine u Beogradu otvoren Centar za 4 industrijsku revoluciju u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, čije je sedište u Ženevi, te da je reč o jedinom takvom centru u širem regionu. Dodao je da se trenutno radi na projektima bilateralne saradnje sa vodećim farmaceutskim kompanijama i naučnoistraživačkim centrima u Švajcarskoj.

Na panelu su govorili govorili A. Bruner, predsednik udruženja „Home of blokčejn“ u okviru jedne od najvećih švajcarskih privrednih asocijacija „Svicerland global enterprajz“ (S-GE / Switzerland Global Enterprise), F. Kardano, osnivač „Kardano fondacije“, kao i vlasnici nekoliko firmi koje posluju u Srbiji i Švajcarskoj u oblasti blokčejn tehnologija – Dejan Milenović (Authena) i Nemanja Petrović (Moonstruck).

Zajednička ocena je da Srbija raspolaže sa izuzetno talentovanim i dobro obrazovanim stručnjacima, a da u saradnji sa švajcarskim partnerima mogu da iskoriste njihove prednosti dobrog brendiranja proizvoda i pristupa različitim  tržištima.

Ambasador Šmid i Džunić: Švajcarski model direktne demokratije (ne)može se prekopirati na Srbiju

0

Ne postoji univerzalni model demokratije, a koji će model usvojiti Srbija zavisiće od građana Srbije, rekao je ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid prilikom posete Nišu i gradskoj Skupštini. Govorio je i o direktnoj demokratiji u Švajcarskoj i referendumima, ali zaključio da to nije lako “prekopirati” na druge sisteme. Za predsednika Skupštine Bobana Džunića to je model koji bi svaka državo trebalo da usvoji i istakao da svakoga dana teži ka unapređenju demokratije u Nišu.

Povod za dolazak ambasadora Šmida u Niš bio je projekat E-parlamenta i realizacija projekta digitalalizacije i povećanja efikasnosti, ojačavanja niške Skupštine, ali i uključivanju građana u rad Parlamenta.

Razvijanje ovakvog načina rada u skupštinama lokalnih samouprava, za Ursa Šmida je podsticaj razvitka demokratije u Srbiji.

Za demokratiju je najvažnije da se razvijaju institucije i ulaže u nezavisno prasovuđe, parlamentarni rad i Vladu koja odgovora na potrebe, kako bi zajedno sa medijima i organizacijama civilnog društva dovelo do izgradnje demokratije u društvu – rekao je Šmid.

Takođe, ambasador ističe da ne postoji univerzalni model demokratije i da model švajcarske direktne demokratije, u kojoj se referendumima odlučuje o svim pitanjima, ne može “prekopirati” na drugi sistem.

Na to pitanje, pre svega bi trebalo da odgovore građani Srbije. Kao Švajcarac i kao ambasador mislim da nije na meni da vam dam taj odgovor. Švajcarski model direktne demokratije se jako dugo razvijao i samim tim uticao na ceo sistem koji je uspostavljen u Švajcarskoj – rekao je Urs Šmid.

Boban Džunić je potom zaključio da sistem švajcarskog modela direktne demokratije nešto čemu bi trebalo da teže sve države i lokalne samouprave.

To je jedan od najdemokratičnijih načina funkcionisanja države i lokalnih samouprava. Na svaki način želimo da naši sugrađani budu upućeni u naš rad i da preko svojih izabranih predstavnika što efikasnije učestvuju u radu – rekao je Džunić.

Pre posete niškoj Skupštini, ambasador Švajcarske posetio je i Elektrotehničku školu “Nikola Tesla” i istakao da se raduje da će Vlada Švajcarske podržati nišku srednju školu, kao i NTP koji će obići u četvrtak, kada će otvoriti konferenciju o malim i srednjim preduzećima.

Cvetković sa švajcarskom poslovnom zajednicom: Uspeli smo da stvorimo održiv poslovni ambijent

0

Ministar privrede Slobodan Cvetković učestvovao je na Okruglom stolu sa švajcarskom poslovnom zajednicom u organizaciji Ambasade Švajcarske i Švajcarsko-srpske privredne komore, i tom prilikom istakao značaj prisustva švajcarskih kompanija koje posluju u Srbiji.

– Na današnjem sastanku prisutne su neke od najistaknutijih švajcarskih kompanija, koje čine jedan deo privrednog sistema Srbije, dokazujući time da smo uspeli da stvorimo održiv poslovni ambijent kako za strane investicije, tako i za domaće ideje – rekao je ministar.

On je istakao da kao ministar ima dužnost da promoviše ekonomski rast, nova radna mesta i prosperitet građana.

– Imajući na umu ovu odgovornost, krenuli smo na put reformi kako bismo stvorili okruženje pogodno za poslovanje pojednostavljivanjem propisa, smanjenjem administrativnih opterećenja i poboljšanjem ukupne investicione klime – naglasio je Cvetković i dodao da je Srbija napravila izuzetne korake ka ekonomskom razvoju i stabilnosti.

On je naveo da je Srbija danas jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, finansijski i ekonomski stabilna zemlja, u kojoj je nezaposlenost ispod 10 odsto i konstantno se smanjuje.

– Privrede naših zemalja su sve bliže i trgovinski i investiciono. Srpske kompanije su u Švajcarsku izvezle oko 140 miliona evra, a prostora za unapređenje ima dosta, posebno u oblasti prehrambene industrije i IT. Švajcarska je sa svojom globalnom reputacijom izvrsnosti u oblasti finansija, tehnologije i inovacija prirodni partner Srbije i tradicionalno postoji dobra poslovna saradnja sa prijateljskim vezama, kao i želja za unapređenjem ekonomske saradnje – rekao je Cvetković.

On je istakao da smo svedoci značajnog rasta u različitim industrijama, uključujući IT, poljoprivredu, obnovljivu energiju i proizvodnju.

– Švajcarske kompanije, poznate po svom velikom inovativnom duhu i kvalitetu, dobro su pozicionirane da istraže mogućnosti u ovim sektorima. Slično tome, srpska preduzeća mogu da uče iz švajcarske ekspertize i resursa – naglasio je Cvetković.

Dodao je da Srbija ima veliku dijasporu u Švajcarskoj.

– Spremni smo da podržimo švajcarske investitore u realizaciji njihovih poslovnih namera, kako u procesu realizacije njihovih investicionih projekata, tako i u zaštiti stečenih prava investitora. Ministarstvo privrede predstavlja pouzdanog partnera i uveren sam da će odlična bilateralna saradnja Srbije i Švajcarske biti nastavljena i osnažena na svim nivoima – zaključio Cvetković.

Ambasador Švajcarske Konfederacije Urs Šmid je ukazao da su prilivi, za period od 2010. zaključno sa prvim kvartalom 2023. godine, po osnovu ulaganja švajcarskih rezidenata u Srbiju iznosili oko 2,15 milijardi evra, čime je Švajcarska dospela na šesto mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju u navedenom periodu.

Humanitarni događaji za pomoć Kosovu i Metohiji – Poseta episkopa Teodosija Cirihu

0

U Cirihu je 1. oktobra 2023. godine održano više događaja na kojima je prikupljana pomoć za KiM.

Na humanitarnom ručku, ambasador Bradić je razgovarao sa episkopom raško-prizrenskim i kosovsko-metohijskim g. Teodosijem o situaciji na KiM o načinu na koji dijaspora može pomogne srpskom narodu. Uručio je episkopu novčanu pomoć koju su prikupile diplomate u Ambasadi R. Srbije u Bernu.

U hramu Uspenja presvete Bogorodice u Cirihu arhijerejsku liturgiju je održao episkop Teodosije. Liturgiji je prisustvovao veliki broj pravoslavnih vernika, kao i konzul za ekonomske poslove u GK Cirih, A. Kontić.

Hor ”Bogorodičin”  nastupio je zajedno sa švajcarskim vokalnim ansamblom ”Vokalisti” iz Ciriha u hramu Sv. Trojice.

U hali Dietikon u Cirihu je održan humanitarni događaj pod nazivom „Igrom i pesmom za KiM“. Idejni pokretač ove akcije bio je Boban Jovanović iz Ciriha, poreklom iz Šilova kod Gnjilana u Kosovskom Pomoravlju, a sa njim su rame uz rame u organizacionom timu bili Dalibor Savić i Svetislav Savić, takođe, poreklom iz Kosovskog Pomoravlja, kao i 46 volontera. Skup je podržala i nevladina i neprofitna humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“, koju su pokrenuli studenti sa ciljem da materijalno i moralno pomognu opstanak i ostanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Prikupljena pomoć u iznosu od 26.680 švajcarskih franaka će preko Eparhije u Cirihu biti uplaćena Eparhiji raško-prizrenskoj.

Ministar Cvetković sa ambasadorom Švajcarske o jačanju ekonomske saradnje

0

Ministar privrede Slobodan Cvetković rekao je na sastanku sa ambasadorom Švajcarske Konfederacije Ursom Šmidom da će svim švajcarskim kompanijama koje su već prisutne u Srbiji i koje žele da ulažu, pružiti pomoć, kako bi saradnja dve zemlje bila još intenzivnija.

– Administrativne prepreke treba ukloniti što pre i unaprediti poslovni ambijent. Naš rad na unapređenju privredne saradnje biće transparentan i odgovorićemo na sva pitanja koja interesuju investitore – poručio je Cvetković.

Oba sagovornika su se saglasila da su bilateralni odnosi na dobrom nivou i da je Švajcarska jedan od najznačajnijih tgovinskih partnera Srbije, saopšteno je iz Ministarstva privrede Srbije.

Ambasador Švajcarske je napomenuo da Švajcarska podržava Srbiju u reformama koje sprovodi na evropskom putu i zahvalio je ministru što namerava da podigne privrednu saradnju dve zemlje na viši nivo. Šmid je ocenio da ekonomski razvoj Srbije vodi do većeg zapošljavanja građana i posebno istako važnost i velike potencijale za razvoj startap kompanija u oblasti IKT i razvoj malih i srednjih preduzeća.

Na sastanku je bilo reči i o predstojećim ekonomskim izazovima i o važnosti primene evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije.

Ambasador je istakao i važnost projekta RELOF2, informacione platforme za kontrolu rada javnih preduzeća, koji je deo ugovora o donaciji između Ministarstva privrede i Švajcarskog sekretarijata za ekonomske poslove.

Unapređena poreska regulativa između Srbije i Švajcarske

0

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali potpisao je sa ambasadorom Švajcarske u Beogradu Ursom Šmidom protokol između Vlade Srbije i Švajcarskog Saveznog veća o izmeni Ugovora između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Švajcarskog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu.

Ugovor između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Švajcarskog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu potpisan je u Beogradu 2005. godine, a primenjuje se od 1. januara 2007.

Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskim odnosima između Republike Srbije i Švajcarske.

Prema rečima Malog, izmene su usklađivanje sa Multilateralnom konvencijom za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore – ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, potpisane u Parizu 2017. godine.

– Ovaj dokument je dalje unapređenje poreske regulative sa Švajcarskom – objasnio je Mali.

Osim toga, kako je rečeno, poboljšana su i pojašnjena rešenja koja se odnose na oporezivanje dobiti preduzeća, oporezivanje povezanih preduzeća, oporezivanje kapitalnog dobitka, kao razmene obaveštenja između nadležnih organa država ugovornica.

123...32Stranica 1 od ukupno 32

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.