Laboratorija je otvorena u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu

Pemijerka Srbija poručuje da će u naredne tri godine biti uloženo 65 miliona evra u infrastrukturu za IT sektor.

„Ako postoji mesto u Srbiji koje oslikava naš potencijal i to kako Srbija treba da izgleda u budućnosti to je ovo mesto“, rekla je Brnabić u obraćanju novinarima nakon otvaranja laboratorije i obilaska nekoliko kompanija koje posluju u okviru NTP Beograd.

Danas se, kaže, ponovo oduševila novim idejama i kompanijama koje posluju u tom parku i navela da ćemo se u budućnosti baviti time kako da ideje i fantastične izume kreirane u NTP Beograd pretvore u proizvodnju.

„Imamo ponude za tržište, a sada treba proizvoditi“, rekla je Brnabić i istakla da je uz podršku Švajcarske u tom parku trenutno posluje 60 kompanija i 500 inženjera.

Naglasila je da je cilj da Srbija i njena vlada naprave iskorak da se od ekonomije zasnovane na investicijama dođe do ekonomije zasnovane na inovacijama.

To će, ocenjuje, omogućiti da privreda bude konkuretna i da imamo visokokvalitetna radna mesta.

„To je vizija“, podvukla je Brnabić koja je predstavila planove o širenju IT infrastrukture.

S tim u vezi, najavila je da će u Novom Sadu biti izgrađen NTP od 20.000 metara kvadratnih. U okviru tog parka biće i Fakultet tehničkih nauka, veće kompanije i istraživački centri uključujući i startap preduzeća. Brnabić je rekla da se u Nišu gradi NTP i aneks zgrade Elektrotehničkog fakulteta.

Ona je najavila da će biti izgrađena i nova zgrada Instituta za fiziku za koji očekuje da će ostvariti saradnju sa CERN-om, te da očekuje da će Srbija do kraja godine postati članica te organizacije.

Brnabić je najavila i izgradnju centra izvrsnosti u poljoprivredi i biznis inkubatora kao i manjih centara u Čačku, Boru i Zaječaru.

German je poručio da se danas u NTP Beograd uverio da se ideje pretvaraju u stavrnost i istakao da se preduzetnički duh „širi hodnicima“ tog parka.

Naveo je da su inovacije najznačajniji model za uspeh ekonomije i da će Švajcarska, koja je do sada u NTP u Beogradu donirala 1,2 miliona švajcarskih franaka, nastaviti da podržava Srbiju u razvoju IT sektora koji, dodaje German, postaje najrazvijeniji sektor sa rastom od 21 odsto u 2017. godini.

German je izrazio zadovoljstvo zbog brojnih inovacionih firmi koje posluju u NTP u Beogradu što pruža mogućnost za radna mesta obrazovanim ljudima koji ostaju u Srbiji.

„Drago mi je što čujem da se ljudi vraćaju u Srbiju, ne samo iz Švajcarske. Ljudi iz dijaspore su pametni i znaju zašto se vraćaju u Srbiju“, rekao je on.

Značaj NTP-a u Beogradu German vidi i kao mogućnost za poboljšavanje imidža Srbije u svetu.

„Obećavam da ću se vratiti u Švajcarsku sa pozitivnom slikom“, rekao je on i zahvalio Vladi Srbije na sredstvima koje izdvaja za NTP u Beogradu, te najavio nastavak podrške Švajcarske Srbiji.

Direktorka NTP u Beogradu Gordana Danilović Grković je istakla da potrebe IT sektora rastu i da je zato neophodno podizati kvalitet usluga. Kao rezultat trogodišnjeg rada navela je da su kompanije koje posluju u tom parku ostvarile 29 miliona evra izvoza.

NTP je prošle godine imao 17 miliona evra prihoda od čega je osam miliona evra ostvareno od izvoza, dodala je ona.

Na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ koja ja se održava u Beogradu učestvuje Državni sekretar za obrazovanje, nauku i inovacije Švajcarske Mauro del Ambrođo, premijer Srbije Aleksandar Vučić, ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, ministar privrede Goran Knežević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Vučić je na konferenciji „Dualno obrazovanje u funkciji efikasnijeg tržišta rada“ u Privrednoj komori Srbije ocenio da se kod nas izgubila filozofija rada, a pojavila filozofija diplome, zbog čega svako ko je stekne smatra da neko treba da mu obezbedi posao.

On je podvukao da je naše opredeljenje da budemo u EU i da pripadamo onom društvu koje će uvek da pronalazi izlaz iz svake krize u promenama u sebi, velikom radu, inovacijama i naučno-tehnološkom razvoju.

Premijer je poručio da ćemo upravo zbog toga da izdvajamo više sredstava u inovativne tehnologije, nauku, odnosno digitalnu Srbiju.

Srbija će u naredne tri godine imati rast od 3,5 do četiri odsto, podvukao je on i ocenio da to neće biti održivo ukoliko ne reformišemo obrazovanje.

Istovremeno, Vučić je podsetio na to da je Švajcarska izdvojila milion franaka za tehnološki park u Beogradu, dok je naša zemlja opredelila 20 puta više novca kako bi investirala u taj sektor.

Državni sekretar za obrazovanje, istraživanja i inovacije Švajcarske Konfederacije Mauro del Ambrođo ukazao je na to da je nezaposlenost mladih u Evropi manja u zemljama koje imaju sistem dualnog obrazovanja.

On je napomenuo da je u Švajcarskoj Ustavom predviđeno da akademski put i stručno obrazovanje imaju istu vrednost, dok se ekonomska konkurentnost postiže zahvaljujući dobrom obrazovanju, kako dualnom, tako i univerzitetskom.

Činjenica da imamo snažan sistem dualnog obrazovanja omogućila nam je to da univerziteti nisu pretvoreni u ustanove masovnog obrazovanja, naglasio je Ambrođo i podvukao da celokupan sistem obrazovanja treba posmatrati sistemski, a ne odvojeno.

Prema njegovoj oceni, dualno obrazovanje u Švajcarskoj se malo razlikuje od onog u Nemačkoj i Austriji, s tim što svaka zemlja mora da prilagodi sistem dualnog obrazovanja sopstvenoj istoriji, kulturi i tradiciji.

Državni sekretar je objasnio da u Švajcarskoj 65 odsto mladih nakon obaveznog školovanja mora naći zaposlenje, odnosno obaviti praksu u privredi u okviru dualnog obrazovanja.

Samo ako nađu poslodavca mogu da uđu u sistem dualnog obrazovanja, precizirao je on i dodao da oni, potom, provode veliki deo obrazovanja u firmi, ali imaju i nastavu u školama.

Obrazovanje u dualnom sistemu, kako je ukazao, omogućava posle pet godina radnog staža polaganje ispita za pohađanje više škole.

Prema njegovim rečima, 50 odsto stanovništva Švajcarske ima visokoškolsko obrazovanje, a samo pet odsto osoba rođenih u toj zemlji nema diplomu.

Ambrođo je napomenuo da dualni sistem obrazovanja omogućava da ne uzimate stručnjake iz nekih domena u industriji i prebacujete ih u nastavnike, već mlade dovodite u industriju da uče od stručnjaka.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je da bi zakon o dualnom obrazovanju uskoro trebalo da se nađe na javnoj raspravi.

On je podsetio na to da je pre pet meseci napravljen Akcioni plan, čiji je jedan deo upravo uvođenje dualnog obrazovanja u zakonske okvire, istakavši da je razvoj privrede u ekspanziji, a razvoj dualnog obrazovanja ga prati.

Prethodni period, kako je objasnio, obeležio je intenzivan rad na terenu, tokom kojeg su predstavnici Ministarstva, sa predstavnicima Privredne komore Srbije, lokalnih samouprava i tražišta rada, radili na planu upisa u srednje škole za narednu školsku godinu, koji će se razlikovati od dosadašnjeg i biće u skladu sa potrebama privrede.

Šarčević je podvukao da je Zakon o dualnom obrazovanju u tesnoj vezi sa Zakonom o srednjem obrazovanju i Zakonom o visokom obrazovanju.

Prilikom potpisivanja sporazuma istaknuto je da se radi o tripartitnom sporazumu između Švajcarske agencije za razvoj, Regionalne agencije za razvoj (VEEDA) i PKS, čiji je cilj pospešivanje saradnje u drugim sektorima, regionima i podsticanje pomoći u razvoju privatnog sektora i zapošljavanja u Srbiji.

Svaka zemlja koja je uspešno uvela model dualnog obrazovanja ima manju stopu nezaposlenosti mladih. Dualno obrazovanje znači kooperaciju državnog i privatnog sektora u izradi programa nastave, načina na koji se odnosimo prema obrazovanju. Zemlje koje imaju dualno obrazovanje imaju nezaposlenost mladih ispod 10 odsto, a čak i u pojedinim ekonomski razvijenim zemljama, koje nemaju dualno obrazovanje, nezaposlenost mladih dostiže i 40 odsto, ukazao je Čadež.

Sporazum sa švajcarskom institucijom predstavlja uspešnu inicijativu kada je reč o približavanju sistema obrazovanja i privrede. Prema njegovim rečima, inicijativa Švajcarske daje rezultate u industriji nameštaja i sve više kompanija zainteresovano je da uđe u taj proces, a sve više dece interesuje se za ponuđene profile.

Čadež je naglasio da je važno da se sada iz faze pilot projekata, koja postoji ne samo sa Švajcarskom, već i sa Austrijom i Nemačkom, a koji su dali dobre rezultate, pređe na uređivanje regulatornog okvira.

PKS je, kako dodaje, spremila i predloga promena zakona kojima bi se obezbedilo uvođenje dualnog obrazovanja. Predsednik PKS naglasio je da je PKS posvećena dualnom obrazovanju i da već sledeće nedelje, sa državnom delegacijom učestvuje na svetskom kongresu posvećenom dualnom obrazovanju u švajcarskom Vinterturu.

Direktorka Švajcarske agencije za razvoj i saradnju Izabel Perih istakla je da je PKS važan partner i ukazala da je švajcarska agencija svojim programima u Srbiji doprinela stvaranju 4.450 radnih mesta i dodatnoj vrednosti u visini od 10 miliona evra.

Švajcarska je, prema njenim rečima, bila pouzdan partner Srbiji stalnom podrškom od 1991, i do sada je pomogla sa 350 miliona franaka. U Srbiji, kako je ukazala, posluje oko 200 švajcarskih kompanija.

Uoči potpisivanja prikazan je film o uspešnosti projekta obrazovanja stručne radne snage u industriji nameštaja u Srbiji, koji je sprovela Švajcarska.