Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Na referendumu odbijena reforma penzionog sistema (AVS)

0

Na održanom referednumu 22. septembra, glasači su odbacili reformu penzionog sistema koju je predložila vlada da bi se suočila sa starenjem populacije, pokazuju rezultati referenduma organizovanog u nedelju.

Penziona reforma na kojoj je vlada radila više godina da bi našla prihvatljiv kompromis nazvana je „predviđanje starosti 2020“ i ima za cilj obezbeđivanje finansiranja sistema penzija kako takozvani bejbi bumersi počinju da prestaju da rade za penzije.

Paket reformi predviđa da bude fleksibilnije penzionisanje između 62. i 70. godine i podizanje PDV-a od 2021. godine, da se pomogne finansiranje penzionog sistema.

Promenama su se protivili Liberali, desnica i ekonomski krugovi koji smatraju da je reforma suviše izdašna prema budućim penzionerima, a kažnjava sadašnje poslodavce, kao i mlade ljude.

Kako se glasalo u Švajcarskoj

0

Državljani Srbije koji žive ili se trenutno nalaze u Švajcarskoj imali su mogućnost da glasaju na tri biračka mesta. U Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije u Cirihu i u Kongresnom centru u Luganu.

Izlaznost je bila 82,5%

Ukoliko gledamo izlaznost po biračkim mestima ona je najveća na biračkom mestu Ambasadi Srbije i znosi 88,23% upisanih birača, zatim sledi biračko mesto u Konzulatu u Cirihu 86,49% i na kraju biračko mesto u Luganu sa 74,6% birača koji su iskoristili svoje biračko pravo.

Prema rezultatima glasanja na svim biračikm mestima u Švajcarskoj kandidati su imali sledeće rezultate:

  1. Aleksandar Vučić  43,9%
  2. Saša Janković  29,9%
  3. Luka Maksimović  6,3%
  4. Vuk Jeremić  5,9%
  5. Vojislav Šešelj  5%
  6. Boško Obradović  3,7%
  7. Saša Radulović  3,7%
  8. Aleksandar Popović  0,7%
  9. Miroslav Parović  0,1%
  10. Milan Stamatović  0,1%
  11. Nenad Čanak  0,1%

Po biračkim mestima:

Biračko mesto 50 – Ambasada Republike Srbije u Bernu

  1. Saša Janković  35,3%
  2. Aleksandar Vučić  31,3%
  3. Luka Maksimović  9,3%
  4. Saša Radulović  6,6%
  5. Vojislav Šešelj  6,6%
  6. Vuk Jeremić  4,6%
  7. Boško Obradović  4%
  8. Miroslav Parović  0,6%
  9. Milan Stamatović  0,6%
  10. Nenad Čanak  0,6%
  11. Aleksandar Popović  0

Biračko mesto 51 – Generlani konzulat Republike Srbije u Cirihu

  1. Saša Janković  42,3%
  2. Aleksandar Vučić  31,2%
  3. Luka Maksimović  6,9%
  4. Vuk Jeremić  6,2%
  5. Saša Radulović  4,8%
  6. Boško Obradović  4,5%
  7. Vojislav Šešelj  2,4%
  8. Aleksandar Popović  1,3%
  9. Miroslav Parović  0
  10. Milan Stamatović  0
    11. Nenad Čanak  0

Biračko mesto 52 – Kongresni centar Lugano

  1. Aleksandar Vučić  72,1%
  2. Vojislav Šešelj  7,6%
  3. Saša Janković  7,6%
  4. Vuk Jeremić  6,6%
  5. Luka Maksimović 3%
  6. Boško Obradović  2,5%
  7. Aleksandar Popović  0,5%
  8. Miroslav Parović  0
  9. Saša Radulović  0
  10. Milan Stamatović  0
    11. Nenad Čanak  0

Kandidati na predsedničkim izborima u Srbiji

0
Photo: Srdjan Ilic/PIXSELL

Istraživali smo koje su bile glavne poruke predsedničkih kandidata.

11 predsedničkih kandidata na 6.724.172 glasača. Četiri nedelje kampanje u kojoj su iznete različite ideje o tome gde je Srbija danas i koji su izazovi koji građane i državu čekaju u budućnosti.

– 6,7 miliona birača upisanih u birački spisak

– Ove godine 15.269 manje birača u odnosu na parlamentarne izbore 2016. godine

– Vučić: Stabilnost
– Opozicija: Promene

Od Vučićeve poruke da je potrebno očuvati stabilnost, preko Jeremićevih navoda da ima najbolje kontakte sa svetskim državnicima, Jankovićevog stava da Srbija mora da bude pravna država, pa do performansa Belog – sa kojim nema sikiracije.

“Vlast poručuje samo ovim putem treba da nastavimo dalje a opozicija kaže pa gotovo ništa ne valja. U pravu su na neki način i jedni i drugi, ima nešto što treba zadržati a ima nešto što se mora promeniti”, rekao je Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta.

“Nije kampanja bila mnogo motivišuća. Što može kao ishod da ima da ta kampanja može da cementira samo politička opredeljenja koja su već uspostavljena i koja figuriraju u našoj javnosti”, rekao je analitičar Dejan Vuk Stanković.

– Od 1990. godine izabrana četiri predsednika Srbije, svi predsednici političkih partija

– Najviše glasova kao nestranački kandidat 1992. godine dobio Milan Panić.

Na ovim predsedničkim izborima čak petorica kandidata nastupaju kao nestranačke ličnosti, ili nisu lideri političkih stranaka. Da li time stranke dobijaju ili gube?

“Mislim da su svesno neki kandidati izbegli to da budu direktno iz neke stranke zato što stranke nisu na dobrom glasu kod građana koji su poprilično mnogo razočarani sa mnogo dobrih razloga”, dodao je Stanković.

“Sad jeste ovo vreme kada je taj stari stranački sistem u krizi i sada se prave osnove za formiranje novih stranaka”, kaže Antonić.

Redosled kandidata na glasačkom listiću je sledeći:

1. Saša Janković, predložen od strane Grupe građana „Za Srbiju bez straha“.

2.  Vuk Jeremić, kandidat Grupe građana „Moramo bolje“

3. Miroslav Parović, kandidat Narodnog slobodaraskog pokreta

4. Saša Radulović, kandidat Grupe građana „Dosta je bilo“

5. Luka Maksimović, predložen od strane Grupe građana Ljubiša Preletačević Beli, Beli – Samo jako

6. Aleksandar Vučić,  kandidat vladajuće koalicije

7. Boško Obradović, kandidat Srpskog pokreta Dveri

8. Vojislav Šešelj, predložen od strane Srpske radikalne stranke

9. Aleksandar Popović, kandidat Demokratske stranke Srbije

10. Milan Stamatović, kandidat Grupe građana „Za zdravu Srbiju – Milan Stamatović

11. Nenad Čanak, ispred Lige socijaldemokrata Vojvodine

– Na izborima se glasa na 8.253 biračka mesta

– Kandidat koji osvoji više od 50 odsto glasova izašlih birača pobedio bi u prvom krugu

– Eventualni drug krug održava se 16. aprila.

Biračka mesta otvaraju se u nedelju u sedam časova ujutru a zatvaraju u 20 časova. Predsednik Srbije biće izabran u prvom krugu, ako neki kandidat dobije više od 50 odsto glasova izašlih birača, dok će u suprotnom 16. aprila biti održan drugi krug u koji ulaze dvojica prvoplasiranih.

Glasanje u Švajcarskoj će moći da se obavi na tri mesta, u Ambasadi Republike Srbije u Bernu, Generalnom konzulatu Republike Srbije  i u Kantonu Tićino, Lugano (Kongresni centar Lugano – Palazzo dei congressi).

Iskoristite vaše građansko pravo 2. aprila i glasajte.

Referendum 12. februar 2017

0
© Serbinfo.ch (photo: Drago S.)

U Švajcarskoj će se 12. februara 2017. godine održati glasanje o nekoliko narodnih inicijativa. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni su dobili na svoje kućne adrese materijal za glasanje, koji jednom popunjen može biti poslati nazad poštom, ili lično predat u nedelju 12. februara 2017. na svom glasačkom mestu.

Teme za glasanje na federalnom nivou:

1. Savezna uredba u pojednostavljenoj naturalizaciji stranaca treće generacije

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi koja se odnosi na pojednostavljenje procesa naturalizacije stranaca treće generacije.

O čemu se radi?
Mladim strancim čija porodica živi u Švajcarskoj generacijama i koji su dobro integrisani u švajcarsko društvo, mora biti omogućena pojednostavljeni proces naturalizacije. Ovakva odluka Parlamenta podrazumeva promenu Saveznog Ustava.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine koja se odnosi na olakšanu naturalizaciju stranaca treće generacije?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 122 glasova za i 75 protiv, uzdržanih nije bilo. Skupština kantona sa 25 protiv 19, bez uzdržanih.

2. Savezna uredba o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciji saobraćaja (FOSTRA)

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Saveznoj uredbi o otvaranju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja (FOSTRA).

O čemu se radi?
Uredba ima za cilj da obezbedi sredstva za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja. Fond koji se osniva na neodređeno vreme, služi da se reše problemi kapaciteta nacionalnih puteva, kako bi se osiguralo funkcionisanje i odrćavanje istih i kofinansirali projekti aglomeracije.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Saveznu uredbu od 30. septembra 2016. godine o osnivanju fonda za nacionalne puteve i aglomeraciju saobraćaja?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština  je odobrila projekat sa 146 glasova za i 48 protiv i 4 uzdržanih. Skupština kantona sa 41 protiv 1, 2 uzdržana.

3.  Zakon o III poreskoj refermi preduzeća

12. februara 2017. godine, stanovnici švajcarske sa pravom glasa pozvani su da se izjasne o Zakonu o trećoj poreskoj reformi preduzeća.

O čemu se radi?
Treća reforma oporezivanja preduzeća potiskuje smanjeno oporezivanje holding kompanija, sa delimičnim ili potpunim sedištem u Švajcarskoj. Zahvaljujući novim merama, pojačava se konkurentnost Švajcarske i stvara Kantonima političko-finansijski prostor za manevre.

Pitanje koje je će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite Savezni zakon od 17. juna 2016. godine fiskalnim merama za jačanje konkurentnosti poslovnog tržišta Švajcarske. (Zakon o III poreskoj reformi preduzeća)?

Stav Savezne vlade i Parlamenta
Savezna vlada i oba doma Parlamenta preporučuju da se prihvati promenena Saveznog Ustava.
Savezna skupština je odobrila projekat sa 139 glasova, 55 protiv i 2 uzdržana. Skupština kantona sa 29 prema 10, 4 uzdržana.

Teme za glasanje u Kantonu Ticino

1. Pravna zaštita životinja

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.

O čemu se radi?
Kanonalna Vlada usvojila je 10. oktobra 2016. godine predlog promene Kantonalnog Ustava koja se odnosi na pravnu zaštitu životinja.
Ova izmena proističe od usvajanja parlamentarne inicijative koja se odnosi na osetljivost našeg društva prema životinjskom svetu.
U našem pravnom sistemu centralne teme zaštite životinja su pokrivene Federalnim zakonima, pre svega Ustavnom odredbom (član 80) .

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene kanotnalnog Ustava (član 14, stav 1)?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 10. oktobra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa DA za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

2.  Smanjenje broja sudija za prinudne mere

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na smanjenje broja sudija za prinudne mere.

O čemu se radi?
20. septembra 2016. godine, Kantonalna vlada usvojila je promene Zakona o pravosudnoj organizaciji, koja predviđa smanjenje broja sudija za prinudne mere. Sa sadašnjih 4 na 3.
Stupanjem na snagu švajcarskog Zakona o krivičnom postupku, 1. januara 2011. godine, Kantonalna vlada je odlučula da ujedini oblast mera prinude sa onima koje se tiču primene kazne, spajanjem nadležnih sudija.

Nakon pet godina rada, a posebno imajući u vidu pozitivnu ocenu aktivnosti koje obavljaju sudije, Kantonalna vlada je predložila Kantonalnoj skupštini smanjenje broja sudija, što bi dovelo do godišnje uštede od 256.000 franaka. Mera koja će će pomoći oporavku javnih finansija i omogući uravnoteženi budžet do 2019. godine.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmenu Zakona o pravosudnoj organizaciji od 20. septembra 2016. godine.

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, člana 14, stav 1. kantonalnog Ustava.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

3. Finansiranje usluga kućne nege

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na izmene zakona o finansiranju usluga kućne nege.

O čemu se radi?
Revizija zakona o kome se glasa, predviđa finansijsko opterećenje za kanton od 20% i opštine od 80% u sektoru usluga zaštite i kućne nege (SACD) u iznosu od 2,5 miliona franaka. Ovo smanjenje, koje može biti primenjeno i od samih predstavnika sektora, mora biti konkretizovano do 2019. godine, kroz mere racionalizacije potrošnje. Ukoliko racionalizacija troškova nije u potpuneosti realizovana od strane SACD, biće uvedeno, kao i u drugim kantonima, delimično plaćanje usluga od strane samih korisnika usluga, koji su trenutno besplanti.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o pomoći i kućnoj nezi od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o pomoći i kućnoj nezi.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

4. Ograničenja za neka socijalna davanja 

12. februara 2017. godine stanovinici kantona Tićino sa pravom glasa, pozvani su da se izjasne o Kantonalnoj uredbi koja se odnosi na ograničenja na neka socijalna davanja.

O čemu se radi?
Promena zakona o kome se glasa, predviđa regulisanje pravednije raspodelu socijalnih davanja kantona, u zavisnosti od broja članova porodice.
Od 1. januara 2017. godine, granica za pristupanje socijanim davanjima, pevećavaće se srazmerno broju članova domaćinstva. Za osobe koje žive same iznos ostaje isti. Za porodice, za roditelja ostaje nepromenjen, sa sledećeg člana se neznatno smanjuje, dok je pa progresivan počevši od trećeg člana porodice.
Ova promena predstavlja važan prvi korak ka reorjentaciji porodične politike kantona.

Pitanje koje će biti na lisitiću:
Da li želite da prihvatite izmene Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja, od 20. septembra 2016. godine?

Stav Kantonalne vlade i Parlamenta
Kantonalni Parlament preporučuje da se prihvati izmena od 20. septembra 2016. godine, Zakona o harmonizaciji i koordinaciji sistema socijalnih davanja.

Kantonalna vlada takođe preporučuje da se glasa za izmenu gore pomenutih članova kantonalnog Ustava.

 

Obaveštenje o biračkom spisku glasača u inostranstvu

0

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (2. april 2016. godine),mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.

Više inforamacija o jedinstvenom biračkom spisku možete pronaći OVDE.

Odbačena inicijativa o proterivanju stranaca

0

Inicijativu je odbacilo 59 odsto birača. Odziv birača je bio 69 procenata, što je najveći izlazak građana na glasanje od 1992. godine.

SVP/UDC desničarska Švajcarska narodna stranka podstakla je narodno izjašnjavanje o automatskom izbacivanju stranaca proglašenih krivim za krivična dela, veća ili manja, nezavisno od toga koliko dugo žive u Švajcarskoj.

Narodna partija, koja vodi kampanju protiv imigranata, kazala je kako referendum 2010. nije išao dovoljno daleko, jer je obuhvatao samo neka krivična dela, poput silovanja i ubistva. Pojedini kritičari proteklih dana oštro su kritikovali referendum, naglašavajući kako bi njegovo usvajanje narušilo demokratski koncept Švajcarske.

Zakon koji je predlagala SVP/UDC odnosi se na proterivanja stranaca za krivična dela silovanja, ubistva, trgovinu ljudima, ali i falsifikovanje dokumenata ili vandalizam.

Takve „mere“, kako su ranije rekli iz SVP-a, smanjile bi stopu kriminala u zemlji. Navodno, policijski podaci iz 2014. godine pokazuju kako su više od pola osuđenika za neka kriminalna dela bili stranci.

Referendum 28. februar 2016

0

U Švajcarskoj će se ovog februara održati glasanje o nekoliko narodnih inicijativa. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni, dobili su na svoje kućne adrese materijal za glasanje, koji kada ga popune mogu poslati nazad poštom, ili lično predati u nedelju 28. februara 2016. na svom glasačkom mestu.

Radi se o sledećim narodnim inicijativama:

1. Narodna inicijativa “Za brak i porodicu – Ne nepovoljnom položaju za bračne parove”

28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o narodnoj inicijativi “Za brak i porodicu – Ne otežavanju za bračne parove”.

O čemu se radi?
Inicijativa poziva na to da brak ne treba da stavi partnere u nepovoljan položaj, uzimajući u obzir da drgi oblici zajednice (zajednički život) imaju prednosti u pogledu plaćanja poreza, socijalnog osiguranja.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite narodnu inicijativu “Za brak i porodicu – Ne, nepovoljnom položaju za bračne parove”?

Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje da se inicijativa ne prihvati.

Savezni parlament odbio je inicijativu sa 107 glasova protiv, 85 za, i jednim uzdržanim, dok je u Skupštini kantona bilo 25 glasova protiv, 20 za.

2. Inicijativa za realizaciju

28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o narodnoj inicijativi od 28. decembra 2012. godine “Za realizaciju proterivanja stranaca koji su počinili krivično delo (Inicijativa za realizaciju)”.

O čemu se radi?
Inicijativa traži da se ponovo glasa o proterivanju stranaca koji počene krivično delo. Autori inicijative nameravaju da nametnu svoj koncept realizacije za protrivanje. Parlament je u međuvremenu već odlučio da imlementira i uredi relavantne zakone.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite narodnu inicijativu “Za realizaciju proterivanja stranaca koji počine krivično delo (Inicijativa za realizaciju)”?

Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje da se ova narodna inicijativa odbaci.

Savezni parlament odbio je inicijativu sa 140 glasova protiv, 57 za, bez uzdržanih, dok je u Skupštini kantona bilo 38 glasova protiv, 6 za, bez uzdržanih.

3. Inicijativa “Protiv spekulacija sa prehrambenom robom”

28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o narodnoj inicijativi “Protiv spekulacija sa prehrambenom robom”.

O čemu se radi?
Inicijativa zahteva zabranu spekulativne finansijske transakcije u Švajcarskoj, koje se odnose na poljoprivredne sirovine i prehrambene proizvode. Konfederacija, pored ovoga, treba da se obaveže da će se na međunarodnom nivou uključiti u borbu protiv ove vrste operacija.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite narodnu iniciajtivu “Protiv spekulacije sa prehrambenom robom”?

Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje da se ova inicijativa odbaci.

Savezni parlament odbio je inicijativu sa 130 glasova protiv, 58 za, i 5 uzdržanih, dok je u Skupštini kantona bilo 31 glasova protiv, 11 za, i jedan uzdržan.

4. Obnova tunela San Gotardo

28. februara 2016. godine, stanovnici švajcarske izjasniće se o izmenama Saveznog zakona o drumskom saobraćaju u alpskom regionu (LRS – Sanacija tunela San Gotardo).

O čemu se radi?
Tunel San Gotardo treba biti obnovljen. Izmena zakona omogućava izgradnju drugog tunela sa kasnijom sanacijom postojećeg. Na taj način saobraćaj kroz tunel ostaje prohodan i tokom radova. Zakon takođe utvrđuje izvodljivost postojanje trake u jednom smeru u oba tunela.

Pitanje koje će biti na listiću:
Da li želite da prihvatite promene Saveznog zakona od 26. septembra 2014. godine , konkretno o drumskom saobraćaju u alpskom regionu (LTS) (Sanacija tunela San Gotardo)?

Savezno veće, Savezna skupština i Skupština kantona preporučuje izmene Saveznog zakona o drumskom saobraćaju u alpskom regionu.

Mladi švajcarci zainteresovani za politiku

0
© Matthias Käser

Mladi švajcarci su zainteresovani za politiku i žele da se njihov glas čuje, rezultat je istraživanja Savezne komisije za decu i omladinu (CFIG). Na predstojećim saveznim izborima u oktobru, dve trećine njih se izjasnilo da bi želelo da učestvuje u glasanju.

Učešće mladnih u istraživanju CFIG, bilo je ogromno, 66% je odgovorilo na pitanja, dok je u Tićinu taj procenat bio 78%. Izveštaj “Ja i moja Švajcarska” koji je objavljen, dozvoljava bilo kome da da formira slilku mladih ljudi danas, uz pomoć rezultata istraživanja.

Iako se govori da mladi ljudi nisu baš zainteresovani za politiku, 1.990 mladih rođenih 1997. godine, učestvovalo je u anketi. Mladi ljudi žele da se njihov glas čuje, a mnogi od njih su dobro obavešteni o aktuelnim političkim pitanjima.

Nema rezlike u generacijama

Na mnoga pitanja veliki deo mladih ljudi ima odgovore kao i odrasli. Stoga nije otkrivena nikakva razlika u generacijama u pogledu političkih i društvenih pitanja. “Kliše” po kome stavovi mladih ljudi odstupaju od ostatka stanovništva je u suprotnosti sa činjenicama.

Vezani za Švajcarsku, bez obzira na njihvo državljanstvo, mladi sedamnaestogodišnjaci pokazuju da veruju institucijama (škole, Savezni savet, policija) i 91% veruje da će privesti kraju svoje profesionalno obrazivanje koje su izabrali.

Preko 80% ispitanika smatra da škola treba da bude i jedna vrsta škole života, gde se uči kako treba upravljati novcem i da se upoznaju sa mogućnostima, ali i opasnostima vezanim za nove medije, dok je 59% njih podržalo seksualno obrazovanje u osnovnim školama.

Analize ankete naglašavaju neke podele. Devojke i momci nisu u saglasnosti sa odgovornošću vezanom za porodicu. Dok je 29% momaka i dalje vezano za tradicionalan model (muškarac radi puno radno vreme, a žena brine o deci i kući), samo 15% devojaka deli njihovo mišljenje. Generalno devojke podržavaju skraćeno radno vreme za žene kao i za muškarce. Važno je, navodi CFIG, obratiti pažnju na ove razlike, kako zbog odnosa porodičnog i profesionalnog života, tako zbog eventualnih intervencija kako bi se suprostavili nedostatku kvalifikovane radne snage.

Ako gledamo aktuelne političke teme (kao što je članstvo u EU ili pitanje stranaca) mladi iz cele Švajcarske imaju slično mišljenje. Mladi iz Tićina navode da je glavni problem Švajcarske nezaposlenost, dok mladi iz nemačkog i francuskog govornog područja, navode imigraciju i azilante. 37% tićineza traži da se švajcarci imaju bolje mogućnosti nego stranci.

77% je protiv članstva u EU, a 62% smatra da je slobodno kretanje građana dobro za Švajcarsku. Što se tiče stranaca ispitanici izražavaju umerenije stavove i povezuju imigrante sa kriminalom u manjoj meri od ostatka stanovništva. Ali su podeljeni u pogledu mogućnosti koje Švajcarska pruža strancima u odnosu na same Švajcarce.

Zainteresovani za politiku

Suprotno mišljenju javnosti, 50% ispitanika se deklarisalo da su zainteresovani za politički život, dok je 74% saglasno da se omoguće političke diskusije i u školama.

Dok smanjivanje starosne granice za glasanje sa 16 ili 17 godina ima malo podrške javnosti, dve trećine mladih koji su učestvovali u anketi su izrazili želju da učestvuju na izborima ove jeseni.

Uprkos tome što prepisuju veliku vrednost obrazovanju, poslu, bračnom i porodičnom životu i slobodnom vremenu, sedamnaestogodišnjaci su otvoreni ka civilnim obavezama. Ne dovodeći u pitanje sadašnju obavezu služenja vojnog roka, 50% je voljno da je zameni sa civilnim služenjem, koje vam daje slobodu da sami izaberete oblast u kojoj bi se angažovali, bilo nacionalna odbrana, zdravlje, socijalana zaštita ili zaštita životne sredine.

CFIG namerava da rezultate ankete distribuira, o vidu izveštaja  „Ja i moja Švajcarska“ kako bi političari i javnost imali uvid u probleme i položaj mladih ljudi koji treba da učestvuju u društvenom životu.

Izveštaj je realizovan od strane Mikele Bujeler (Michelle Beyeler), Sare Butikofer (Sarah Bütikofer) i Izabele Stadelman – Stefen (Isabelle Stadelmann-Steffen) i publikovan je na nemačkom.

Rezultati glasanja: dva “da” i dva „ne”

0
Rezultat glasanja za novi zakon radioTV, foto: printscreen Srf.ch

Građani Švajcarske su na današnjem glasanju prihvatili narodnu inicijativu za reviziju televizijske pretplate, sa “tesnom” većinom i razlikom od samo 3.700 glasova (50,8% je glasalo “da”). Ovim glasanjem radiotelevizijska pretplata (Bilag) trebа dа bude smаnjena sа 462,40 franaka nа 400.

Predlog za promenu zakona o reproduktivnoj medicini i genetskoj inženjeriji je prihvaćen, tako da će od sada biti omogućeno postavljanje pre-implаntаcijske dijаgnoze, tehnike koja se sastoji u genetskoj аnаlizi embriona zаčetog “in vitro” pre njegovog ubаcivаnjа u mаtericu. Građani su ovu inicijativu prihvatili sa 61,9%.

Odbijeni su predlozi za oporezivanje nasledstva u korist AVS kase, i predlog za davanje uneverzitetskih stipendija. Oba predloga sa preko 70% glasova protiv,

I ovog puta primetna je slaba zainteresovanost švajcaraca za glasanje. Izlaznost je bila 43,6% građana sa pravom glasa.

Glasanje u Švajcarskoj 14. juna

0
© Serbinfo.ch

U Švajcarskoj će se ovog vikenda održati još jedan krug glasanja. Pravo da iskoriste svoju građansku dužnost imaju svi državnjani Švajcarske sa pravom glasa. Proteklih nedelja svi oni, dobili su na svojim kućnim adresama materijal za glasanje, koji kada ga popune mogu poslati nazad poštom, ili lično predati u nedelju 14. juna 2015. na svom glasačkom mestu.

Radi se o narodnim inicijаtivama o stipendiji i o oporezivаnju milionerskih nаsledstvа zа finаnsirаnje nаše penzijske kase, pod pokroviteljstvom Švаjcаrskog Univerzitetа (USU) i Evangelističke stranke uz podršku levice. Glasači su pozvani da se izjasne u vezi promene zakona o plaćanju radiotelvizijske pretplate, protiv kojih je Švаjcаrsko udruzenje USAM pokrenulo referendum, kao i u vezi pred-implatacijske dijagnoze. Objavljeno je danas od strane Federalnog sаveta.

Kаo što se predpostavljalo neće se glаsаti protiv izgrаdnje drugog tunelа na San Gotardu, referendum najverovatnije odložen do 28. februаrа 2016, sa obzirom dа je dаnаs Vlаdа odlučilа dа od sаdа pa nadalje neće biti federalnih glаsаnjа u drugoj polovini izborne godine.

Stipendije
Na glasanju je moguće izjasniti se u vezi inicijative za školske stipendije koju su pokrenuli Švаjcаrski univerziteti, a koja predviđа dаvаnje minimаlnih prihoda zа studente. Nije, međutim, odredjen nikаkаv konkretаn iznos. Udruženje smаtrа dа troškovi školovanja i osnovne potrebe iznose oko 24.000 frаnаkа godišnje. Skupštinа je odlučilа dа se suprotstavi indirektnim kontrа-predlogom koji imа zа cilj formalnu harmonizaciju medjukantonalnog sporazuma o stipendijama.

Oporezivanje nasledstva
Druga tema nа glаsаnju u junu biće nаrodna inicijаtiva o oporezivаnju nаsledstvа u vrednosti od više milionа, zа finаnsirаnje AVS (penzijska kasa). Cilj je dа se uvede državna poreska stopa od 20% zа deo nаsledstvа koji prelаzi dvа milionа, kаo i zа donаcije koje prelаze 20.000 frаnаkа. Zakon bi stupio na snagu retroaktivno od 1. jаnuаrа 2012 godine.

Radiotelevizijska predplata
Odnosi se na novi sistem nаplаte rаdiotelevizijske pretplаte, kojа obuhvаtа percepciju ovog porezа u skoro svim domаćinstvimа, ne štedeći ni firme. Protiv revizije zаkonа skupljeno je se preko 91.000 potpisа. Zа uspeh bi bilo dovoljno i 50’000.

Premа novim prаvilimа, odobrenih od strаne Pаrlаmentа prošle jeseni, čаk i preduzećа sа prometom od 500.000 franaka, biće u obаvezi dа plаćаju pretplatu. Nа ovаj nаčin radiotelevizijska pretplata trebа dа bude smаnjen sа 462,40 franaka nа 400. USAM se protivi novom zаkonu, jer nаknаdа će vаgаti previše nа mala i srednja preduzeća (PMI): 200 milionа frаnаkа, premа rečimа predsednikа udruženjа Žаn-Frаnsoа Rime.

Prema zadnjim istraživanjima Švajcarske televizije, 47% građana je protiv promene zakona, dok je 43% za.

Pre-implаntаcijа
Takođe glasači će se izjasniti da li su za promenu zakona o reproduktivnoj medicini i genetskoj inženjeriji. Cilj je dа se omogući postavljanje pre-implаntаcijske dijаgnoze, tehnike koja se sastoji u genetskoj аnаlizi embriona zаčetog “in vitro” pre njegovog ubаcivаnjа u mаtericu.

Trenutno, pаrovi koji su nosioci nаsledne bolesti mogu ispitаti genetski sаstаv plodа sаmo tokom trudnoće, što često dovodi do аbortusа. Imа i onih koji odlaze u inostrаnstvo dа bi ostvarili začeće “in vitro” pod mаnje strožijim uslovima. Promena zakona, koja je bila prihvаćena od strаne pаrlаmentа, traži saglasnost nаrodа i Kаntonа.

Izlazak glasača na zadnjem glasanju koje je održanu u martu ove godine bio je veoma slab. Ako želite i vi da glasate, a samim tim se aktivno uključite u život u švajcarskoj, možete da pošaljete koverte sa popunjenim izbornim materijalom ili ih predati lično u nedelju na vašem glasačkom mestu.

Više informacija o glasalju 14. juna 2015. godine možete pronaći na sledećim stranicama:

http://www.parlament.ch/d/wahlen-abstimmungen/volksabstimmungen/volksabstimmungen-2015/Seiten/2015-06-14.aspx

http://www.srf.ch/news/schweiz-abstimmungen-14-06-2015

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.