Facebook Instagram RSS Twitter
Facebook Instagram RSS Twitter
Reklama

Svakom trećem Švajcarcu smetaju stranci

0

Prema istraživanju Saveznog zavoda za statistiku (BFS) 52% Švajcaraca su za učešće stranaca u političkom životu, dok se trećina stanovništva oseća uznemirenim zbog prisustva ljudi koje doživljavaju raziličitim. Ovo su samo neki od podataka koji su se pojavili nakon istraživanja koje je objavio Savezni zavod za statistiku Švajcarske. Prema istraživanju, populacija koja živi u Švajcarskoj je uglavnom otvorena. 

“Istraživanje o suživotu u Švajcarskoj 2020” ima za cilj pružanje pouzdane slike problema pokrenutih koegzistencijom različitih grupa koje žive u Konfederaciji, pokušavajući da prati evoluciju društva u različitim oblastima kao što su rasizam, ksenofobija, ili diskriminacija. 

Među različitim pokazateljima, na primer, postoji deo stanovništva koji se oseća ugroženo, deo koji je imao lična iskustva diskriminacije, nasilja, stereotipa i neprijateljstva.

U delu istraživanja koji se bavio “rasizmom i integracijom”, 64% ispitanika iz Švajcarske, smatra da je integracija migranata dobra, dok gotovo 70% njih podržava spajanja porodice, osam procenata više nego 2018. godine. 

Ukupno gledajući 59% ispitanika se zalaže za automatsku naturalizaciju druge generacije stranaca, a skoro 70% smatra da su stranci neophodni kako bi ekonomija funkcionisala. 

Veliki deo stanovništva je takođe svestan da je rasizam socijalni problem koji treba rešiti. Na primer, tri četvrtine ispitanih se slaže da crnci teže pronalaze smeštaj u Švajcarskoj.

BFS, koji sporvodi ovu analizu svake dve godine, primećuje kristalizaciju socijalnih tenzija oko muslimana i drugih “vidljivih manjina”, kao što su migranti crne puti ili jevreji. Jedna trećina ispitanih izjavila je da je pretrpelo diskriminaciju ili nasilje. Od 2016. do 2020. godine ovaj udeo se povećao sa 27 na 32%.

Što se tiče razloga diskriminacije, većina ljudi navodi nacionalnost (56%), slede jezik i akcenat (35%), pol (27%), politički položaj i starost (oba 20%), kao i religija (19%).

Među mestima gde se diskriminacija najviše javlja su javna mesta i na poslu. 

Ko čini dva miliona stranaca u Švajcarskoj?

0
(tvsvizzera)

Stranaca koji žive u Švajcarskoj je preko dva miliona i oni danas predstavljaju četvrtinu ukupne populacije. Ko su ovi stranci, koji su između ostalog često i glavana tema u raznim političkim debatama?

Švajcarska je jedna od zemalja sa najvećim procentom stranaca (24,9% u 2016. godini) na svojoj teritoriji. Samo nekoliko slučajeva, kao što su zemlje bogate naftom ili gradovi-države kao Luksemburg, imaju veći procenat stranaca od Švajcarske.

Preko 80% stranih državljana koji žive u Švajcarskoj dolazi iz evrospkih zemalja. Nemci, Italijani, Portugalci i Francuzi čine skoro polovinu svih stranaca u Švajcarskoj.

Što se tiče stranaca poreklom iz bivše Jugoslavije, od ukupnog broja stranaca u Švajcarskoj najviše njih dolazi iz Srbije 8,47% (centralna Srbija 3,27%, Kosovo 5,2%), Makedonija 3,12%, Bosna i Hercegovina 1,49%, Hrvatska 1,37%, Slovenija 0,28% i Crna Gora 0,12%

Za godinu dana procenat stranaca je povećan za 0,3 procenata (24,6% u 2015. godini). Sa prosekom od 18,6 dolazaka na svakih 1000 stanovnika u 2015. godini, Švajcarska više nije na vrhu evropskih zemalja imigracije. Na vrhu je Nemačka sa 19 dolazaka na 1000 stanovinka. Imigracija u Švajcarskoj i dalje zauzima važno mesto u poređenju sa Velikom Britanijom (9,7), Španijom (7,3) i Francuskom (5,4).

Visoka stopa imigracije u Švajcarskoj nije ništa novo. Imigracija je stalna tema u poslednjih pedeset godina, o kojoj su Švajcarci glasali više puta. Tako su, u februaru 2014. godine, birači su sa tesnom većinom odobrili jednu narodnu inicijativu koje predviđa zaustavljanje imigracije.

Procenat stranaca i njihova nacionalna pripadnost znatno se razlikuju u različitim regionima Švajcarske. U francuskom govornom području, na zapadu, je najveći procenat stranaca, za razliku od situacije u centralnoj Švajcarskoj. Italijani i Nemci i Francuzi su proporicajlno brojniji u regionima u kojima se goviri njihov maternji jezik.

Treba napomenuti da iz razloga pošto se švajcarsko državljanstvo ne dobija automatski, mnogi stranci rođeni u Konfederaciji zadržavaju svoje državljanstvo zemlje porekla. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, više od 403.000 stranaca je rođeno 2016. u Švajcarskoj, što je jedna petina ukupnog broja stranaca. Među strancima koji su rođeni van teritorije Švajcarske, njih 44% živi trajno u Švajcarskoj najmanje 10 godina.

Duc-Quang Nguyen, Swissinfo.ch

(Prevod sa italijanskog: Vladimir Miletić)

Prema poslednjem popisu u Bosni i Hercegovini živi 30,78% Srba

0

Prvi rezultati već su poznati, a prema nacionalnosti u Bosni i Hercegovini je 50,11 odsto Bošnjaka 15,43 odsto Hrvata i 30,78 procenata Srba a 0,77 odsto stanovništva se nije izjasnilo.

Prema objavljenim podacima o verskoj strukturi stanovništva, u BiH se 50,7 % stanovnika izjašnjava muslimanima, 15,19 % katolicima i 30,75 % pravoslavcima.

Pre ovog popisa stanovništva, prethodni je sproveden 1991. godine. Tada su na teritoriji BiH živele 4.377.033 osobe.

Muslimani su tada činili 43,38 odsto ukupnog stanovništva (1.898.963), Srbi 31,18 (1.365.093), Hrvati 17,36 (759.906) odsto ukupnog broja stanovništva. Kao Jugosloveni izjašnjavalo se 5,53 odsto građana (242.032).

Bosanskim jezikom govori 52,86 % stanovnika BiH, hrvatskim 14,6 odsto, a 30,76 procenata srpskim dok ostalim jezicima govori 1.57 % stanovnika.

Prema rezultatima popisa stanovništva u BiH živi ukupno 3.531.159 ljudi.

Podsećamo, u entitetu FBiH živi 2.219.220 stanovnika, u Republici Srpskoj živi 1.228.423 stanovnika, dok Brčko distrikt ima 83.516 stanovnika.

Po gradovima: Sarajevo 275.524, Banjaluka 185.042, Tuzla 110.020, Zenica 110.663, Bijeljina 107.715, Mostar 105.797 stanovnika.

Srpska ih ne priznaje

Podsetimo, predstavnici entitetskih zavoda za statistiku i Agencije na nivou BiH nekoliko puta su pokušali da se usaglase oko rezidentnog stanovništva, ali bez uspeha. Direktor Agencije za statistiku BiH Velimir Јukić donio je program obrade podataka bez znanja predstavnika iz Republike Srpske.

Narodna Skupština republike Srpske je na posebnoj sednici zaključila da sporne rezultate popisa Srpska neće priznati i da srpski predstavnici izađu iz Centralnog popisnog biroa. Vlada Srpske treba da predloži Zakon o popisu stanovništva kako bi Republički zavod za statistiku mogao objaviti rezultate popisa za Republiku Srpsku.

Јuče je lider SDS-a Mladen Bosić uputio apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocenu ustavnosti Јukićeve odluke. Srpski predstavnici povukli su se iz Centralnog popisnog biroa.

grafika-t

Odakle dolazi dva miliona stranaca koji žive u Švajcarskoj?

0
©Mattias Adolfsson / Magazine cover made for "Die Weltwoche"

Švajcarska je jedna od zemalja sa najvećim procentom stranaca 24,3% u 2014. godini. Više od 80% dolazi iz evropskih zemalja, tačnije, nemci, italijani, portugalci i francuzi sami čine skoro polovinu svih stranaca u Švajcarskoj. Zemlja porekla stranaca u švajcarskoj u procentima:

  • Italija 15,3%
  • Nemačka 14,9%
  • Portugal 13,1%
  • Francuska 5,8%
  • Kosovo* 4,9%
  • Španija 3,9%
  • Srbija 3,9%
  • Turska 3,5%
  • BJR Makedonija 3,1%
  • UK 2%
  • Austrija 2%
  • BiH 1,6%
  • Hrvatska 1,5%
  • Rusija 0,7%
  • Rumunija 0,5%
  • Bugarska 0,2%

Švajcarska zauzima prvo mesto u Evropi kada se posmatra priliv imigranata. Sa godišnjim prosekom od 20 novih dolazaka na svakih 1000 stanovnika, Švajcarska je ubedljivo ispred Francuske (5,1), Nemačke (8,4), Engleske (8,2) i Španije (6).

Veliki priliv imigranata nije jedini razlog visokog procenata stranaca u Švajcarskoj populaciji. Jedan od razloga je i jako komplikovana procedura naturalizacije. Stranci rođeni u Švajcarskoj ne dobijaju automatski Švajcarsko državljanstvo. Takođe, zbog komplikovane procedure, mnogi stranci ne žele da prolaze kroz proceduru naturalizacije. Prema podacima Saveznog zabvoda za statistiku, 2014. godine bilo je 388.700 osoba sa stranim državljanstvom, a koje su rođene u Švajcarskoj, što je jedna petina od ukupnog broja stranaca koji žive u Švajcarskoj.

*Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Kijaso treći „najstariji“ grad u Švajcarskoj

0
Chiasso, foto: MySwitzerland.com

Tri odbornika zatrazili su obijasnjenje opštine na pitanje koje se tiče starije populacije.

Kijaso (Chiasso) je treći najstariji grad u Švajcarskoj. Pišu gradski odbornici Đorđo Fonio (Giorgio Fonio) PPD, prvi potpisnik, Džesika Botineli (Jessica Bottinelli), Zeleni i Deniz Maranezi (Denise Maranesi) Socijalistička unija u odborničkom pitanju postavljenom opštini Kijaso.

Oni pišu da je demografsko starenje jedan objektivan podatak i da je neosporno: „Naš kanton ima crnu košulju u nacionalnoj rang listi u pogledu nataliteta. S obzirom da je u švajcarskoj prosek od 10,2% rođenih na hiljadu stanovnika, u Tićinu stopa se nalazi na 8,3% rođenih na hiljadu stanovnika. Konstantno starenje građana su posledice koje vidimo i  koje ćemo tek videti. Tako ćemo ubrzo imati potrebu da preispitamo naš sistem za podrčku starijim ljudima, koji još uvek žive u svojoj kući ili su već u nekom od staračkih domova.

„Fonio, Botineli i Maranezi nastavljaju navodeći podatke objavljene od strane „Statistike švajcarskih gradova 2015. godine“, prema kojima je Kijaso treći po starosti u Švajcarskoj. 9% ljudi koji žive u Kijasu su premašili 79 godina u poređenju sa nacionalnim prosekom od 4,9%. Još impresivniji je podatak o veoma starim sugrađanima koji su premasili 80 godina, navedeno od dodatnih podataka, razrađeno od strane zavoda za statistiku, u Kijasu je prosek 33,5 starijih na 100 starijih u odnosu na kantonalni prosek koji je između 20 i 30 strijih na svakih 100.

Po sadašnjem stanju stvari, u našem Kantonu, stariji ljudi sa potrebama, mogu biti podržani od strane različitih tela iz oblasti: Opštinska socijalna usluga, Pro Senectute, ACD, ARP, CA, doktori, itd), Na žalost postoje situacije u kojima, zbog verovatnog nedostatka koordinacije, izostaje njihova pažnja, navode tri odbornika.

Fonio, Botineli i Maranezi citiraju: “sećam se slučaja starice sa demencijom koja je živela sama u kući, uprkos problema sa svakodnevnim aktivnostima, kao što su neadekvatna ishrana, dezorijentisanost u vremenu, nesposobnost za rukovanje njenim administrativnim poslovima, i tako dalje. Došlo se do saznanja sa situacijom zahvaljujući izveštaju vlasnika kuće, koji pre nekoliko meseci više nije dobijao isplatu stanarine. Pre iseljenja, on je prijavio situaciju staračkom domu koji je naknadno izašao na uvid i nakon toga zatražio intervencije ARP-a.

“Kako je mogla da se izbegne ovakva situacija ili slična?“ Zapitali su se odbornici. „A kako poboljšati ponudu i informacije na terenu kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti?“

S obzirom na gore navedeno, tri odbornika postavljaju sledeća pitanja opštini.

Postoji li usluga savetovanja (prava, ponuda usluga na terenu) ljudima koji ulaze u određenu starosnu granicu? Da li se vrši nadgledanje? Koliko starijih ljudi je prihvaćeno u opštinskoj socijalnoj sluzbi, a koliko od Pro Senectute ili drugih usluga (ACD, ARP, psiho-socijalna služba)? Kako se aktiviraju resursi? Postoji li koordinacija za starije sugrađane na teritoriji opštine? Koja procedura se prati? Da li je opština naklonjena pitanjima koja se tiču starijih ljudi? Kako izvršni odbor ocenjuje uslugu  koja se nudi našim starijima od strane opštinske socijalne službe? Šta se može poboljšati? Kako?

POSLEDNJE VESTI

© Copyright 2014-2023 SERBINFO - All rights reserved.