3

Home 3

Demokratija i federalizam

Frühlingssession. © 2011 Béatrice Devènes

Švajcarska je federalna država koju čine tri institucionalna stuba, i to: Konfederacija, 26 kantona, i opštine. Kantoni su autonomni u meri regulisanoj Federalnim ustavom. Svaki od njih ima svoj ustav, svoje zakone, svoju vladu, svoj parlament, i svoje sudove. Opštine (kojih je u Švajcarskoj oko 3000, a u Tićinu 150) predstavljaju najmanje institucionalne i političke jedinice, koje uživaju autonomiju regulisanu ustavima pojedinih kantona.

Međunarodni sporazumi
Kao član UN (Ujedinjenih naroda) i EFTA (Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu), Švajcarska učestvuje u evropskoj i međunarodnoj politici, uz tradicionalni oprez i sa pragmatičnim pristupom. Nakon nekoliko referenduma u kojima su građani odbili ulazak u EU (Evropsku Uniju), Švajcarska je rešila da odnose s EU reguliše bilateralnim putem, potpisujući brojne sporazume koji između ostalog omogućavaju slobodno kretanje lica, kao i pristupanje Šengenskom i Dablinskom sporazumu.

Specifičnost Švajcarske konfederacije ogleda se u tome što je čine četiri različite kulture i njihova četiri jezika, i to: nemački, francuski, italijanski (prisutne samo u Tićinu i nekim delovima Kantona Graubinden (Graubünden) i retoromanski (romancio). Kako bi izbegla tenzije i političke probleme koje je u poslednja dva veka iskusio ostatak Evrope, Švajcarska, onako kako je osmišljena i formirana 1848 godine, nije mogla biti ništa drugo nego «konfederacija» kantona sa federalnim uređenjem.

Švajcarski federalizam

Kao što je zagarantovano Ustavom, federalizam znači da kantoni i opštine uživaju široku autonomiju i međusobno koordiniraju svoje funkcije. Zajedno sa Konfederacijom (tj. federalnim institucijama) i u bliskoj međusobnoj saradnji, oni dele političko-administrativne nadležnosti. Kantoni imaju slobodu donošenja zakona po svim pitanjima koja nisu regulisana Federalnim ustavom.

Direktna demokratija

Švajcarska ima poseban oblik direktne demokratije, koja se ogleda u direktnim izborima vršilaca svih javnih funkcija, izuzev članova Federalne vlade, kao i odlučivanjem putem referenduma, na inicijativu građana, o svakoj promeni Ustava. Pravo na referendum, tj. konsultovanje javnog mnjenja u vezi sa odlukama Parlamenta, prisutno je u Ustavu još od 1848. godine. Zahvaljujući građanskoj inicijativi, određen broj građana sa pravom glasa može da zatraži glasanje kako bi izmenio ili dopunilo odredbe Ustava. Podnošenje peticija je pravo koje građanima omogućava da se direktno obrate vlastima, a peticije mogu potpisivati i strani državljani. Švajcarska ima višepartijski sistem u kome nijedna od partija ne može osvojiti apsolutnu većinu. Prema tome, kompromis je suštinski deo švajcarske demokratije. Čak je i sistem glasanja drugačiji od sistema u ostalim svetskim demokratijama.

VREME

Cirih
scattered clouds
5 ° C
5 °
5 °
100 %
1.5kmh
40 %
Уто
11 °
Сре
9 °
Чет
11 °
Пет
10 °
Суб
1 °

POSLEDNJE VESTI

1,406FansLike
154FollowersFollow
82FollowersFollow