Život, boravišne dozvole

Od 12. decembra 2008. Švajcarska je deo Šengenske zone (Spazio Schengen). Za turistički boravak u trajanju do tri meseca, stranim državljanima kojima je potrebna viza, tj. svima osim državljana EU/EFTA (Evropske Unije i Evropskog udruženja slobodne trgovine) se pod određenim uslovima izdaje šengenska viza koja važi za sve zemlje Šengenske zone. Da bi ušli u Švajcarsku strani državljani moraju imati važeći i priznat lični dokument. Takođe je potrebno imati i finansijska sredstva dovoljna za izdržavanje tokom tranzita ili boravka, ili dokaz da se do tih finansijskih sredstava može doći legalno. Federalni biro za migraciju (Ufficio federale della migrazione – UFM), švajcarska diplomatska predstavništva u  inostranstvu i nadležne kantonalne službe, mogu vam dati informacije vezane za opšte uslove za ulazak u zemlju. Strani državljani koji su legalno ušli u Švajcarsku radi turizma ne moraju imati boravišnu dozvolu, pod uslovom da u poslednjih šest meseci nisu boravili u Šengenskoj zoni duže od tri meseca. Strani državljani kojima je potrebna viza moraju poštovati rokove i uslove boravka navedene u vizi. Strani državljanin koji iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da napusti Švajcarsku u okviru rokova navedenih u vizi dužan je da to odmah prijavi nadležnim opštinskim i kantonalnim službama. Osobe koje za novčanu naknadu izdaju smeštaj stranim državljanima dužne su da to odmah prijave nadležnim službama.

Dana 21. juna 1999. godine, Evropska Unija (Unione Europea – EU) i Švajcarska potpisale su brojne bilateralne sporazume, među kojima i Sporazum o slobodnom kretanju lica (Accordo sulla libera circolazione delle persone) koji je stupio na snagu 1. juna 2002. Nakon proširenja EU 2004. godine, ovaj sporazum je dopunjen dodatnim protokolom koji je stupio na snagu 2006. godine, a koji reguliše postepeno uvođenje slobodnog kretanja i za državljane Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Češke, Slovačke, Slovenije, Mađarske, Kipra i Malte. Godine 2009, švajcarski birači prihvatili su produženje Sporazuma o slobodnom kretanju i njegovo proširenje na državljane Bugarske i Rumunije.

Stranci koji nisu državljani neke od zemalja EU/ EFTA moraju obezbediti neophodnu dozvolu/ osiguranje za ulazak u zemlju, ukoliko nameravaju da se u njoj nastane. Najkasnije 14 dana od ulaska u zemlju, i u svakom slučaju pre početka radne aktivnosti, potrebno je prijaviti se Regionalnom birou za strance (Servizio regionale degli stranieri) nadležnoj za podrucje u kojem su se nastanili, a takođe i opštinskim vlastima. Svaka promena adrese, čak i u okviru iste opštine, kao i odlazak u inostranstvo, moraju biti prijavljeni nadležnim službama. Produženje/obnova dozvole za strance mora biti zatražena najkasnije dve sedmice pre datuma isticanja važeće dozvole.

Osnovne vrednosti, prava i obaveze

Švajcarski federalni ustav (Costituzione federale della Confederazione Svizzera) definiše osnovna prava i pravila zajedničkog života i odnosa građana sa državom. On takođe vrši razgraničenje nadležnosti i obaveza između Konfederacije i kantona. Federalni ustav primenjuje se na teritoriji čitave Švajcarske, a svaki kanton, osim toga, ima i svoj ustav.

Kanton Ticino veliku važnost pridaje činjenici da sloboda svih građana i poštovanje prava na suživot budu obostrano poštovani. To znači da svi prihvataju iste osnovne vrednosti, među kojima
se mogu nabrojati: poštovanje i zaštita ljudskog dostojanstva, jednakost svih pred zakonom, jednakost prava muškaraca i žena, ograničenje lične slobode svake pojedine osobe je ograničena slobodom drugih, zakoni i pravila Države moraju se poštovati. Ko živi u Švajcarskoj dužan je takođe da snosi deo javnih troškova, da plaća poreze, potpiše ugovor o zdravstvenom osiguranju, plaća doprinose za socijalno osiguranje. Deca su dužna da pohađaju školu.

Švajcarska od imigranata, baš kao i od svojih državljana, očekuje da budu zainteresovani za društvene odnose i uslove, da se o
njima informišu kroz razgovor sa susedima, učlanjenja u razne asocijacije, učešće u lokalnim manifestacijama, učešće u kulturnim, sportskim i društvenim aktivnostima.

Svi stranci stoga treba da upoznaju, poštuju i usvoje osnovne principe i vrednosti zemlje u kojoj su odlučili da žive. Svi stranci treba da znaju barem jedan od zvaničnih jezika.

Što se tiče Kantona Tićino, svi novopridošli treba da nauče da govore, čitaju i pišu na italijanskom. Švajcarci, s druge strane, treba da pokažu otvorenost i želju da prihvate svoje nove sugrađane.

Boravišne dozvole

Organi nadležni za izdavanje prebivališnih i boravišnih dozvola Izdavanje boravišnih i prebivališnih dozvola stranim državljanima u nadležnosti je kantona. U principu, kantoni samostalno, u skladu sa važećim zakonima, odlučuju da li će ili ne strancu izdati odgovarajuću dozvolu. Kantonalne službe za migraciju odgovorne su za kontrolu rezidenata stranog porekla. Odluke vezane za dobijanje azila u nadležnosti su federalnih službi i regulisane su federalnim Zakonom o azilu (Legge federale sull’asilo – LAsi).

Režim za državljane EU/EFTA

Sporazum o slobodnom prometu roba i kretanju osoba, kao i protokoli s njim u vezi, primenjuju se na građane zemalja EU/EFTA, za koje, za razliku od građana drugih zemalja, važe blaži uslovi dobijanja švajcarske boravišne i/ili radne dozvole. Sa pravom slobodnog kretanja povezane su i norme vezane za priznavanje diploma, pravo na kupovinu nekretnina i usklađivanje sistema socijalnog osiguranja.

Režim za državljane ostalih zemalja

U slučaju državljana ostalih zemalja (koje ne pripadaju EU/EFTA) primenjuju se federalni Zakon o stranim državljanima (Legge federale sugli stranieri) i Pravilnik o dozvoli ulaska u zemlju, boravku i profitabilnim delatnostima (Ordinanza sull’ammissione, il soggiorno e l’attività lucrativa – OASA). Dozvola ulaska u zemlju i boravišna dozvola za te strane državljane su restriktivnije
u poređenju sa onima koje se izdaju strancima- državljanima EU/EFTA. Stranci mogu dobiti dozvolu za vršenje profitabilnih delatnosti ukoliko to nije u suprotnosti sa pravilima vezanim za tržište rada i navedenim zakonima. Medjutim, to nije zagarantovano pravo.

Spajanje sa porodicom za državljane ostalih zemalja

Državljani ostalih zemalja (paesi terzi) koji poseduju prebivališnu dozvolu tipa «C», dozvolu boravka tipa «B» i dozvolu privremenog boravka tipa «L», kao i švajcarski državljani, imaju pravo da zatraže spajanje sa članovima porodice poput bračnog druga i maloletne dece do 18 godina starosti koja nisu venčana. Nadležne službe za migraciju mogu odobriti spajanje ukoliko su zadovoljeni određeni uslovi (na primer: tražilac raspolaže odgovarajućim smeštajem, primanjima itd.).

Švajcarsko državljanstvo

Švajcarsko državljanstvo može biti dobijeno rođenjem deteta u Švajcarskoj, usvajanjem od strane švajcarskih državljana, kao i u posebnom postupku za dobijanje švajcarskog državljanstva. Švajcarsko državljanstvo podrazumeva čitav niz prava i obaveza (npr. pravo glasa i kandidature na izborima, dužnost služenja vojnog roka). Državljanstvo može biti dobijeno kroz proceduru naturalizacije koja može biti redovna ili ubrzana. Preseljenje iz jednog kantona u drugi može imati posledice na proceduru naturalizacije. Za više informacija potrebno je obratiti se opštinskim službama, kantonalnom Odseku za stanovništvo (Sezione della popolazione) ili matičnim uredima (Uffici dello stato civile).