Zdravlje
U Švajcarskoj svaki građanin bira svog ličnog (porodičnog) lekara. Taj lekar je prva osoba kojoj se građani obraćaju kada imaju zdravstveni problem ili potrebu za hitnom intervencijom. Obično se nikada ne kontaktira direktno sa bolnicom. Ako pacijent i lekar ne govore istim jezikom, onda se za specijalističke razgovore koriste usluge profesionalnog prevodioca.
Sve osobe koje borave u Švajcarskoj moraju potpisati ugovor o zdravstvenom osiguranju (assicurazione malattia) u roku od tri meseca nakon dolaska u zemlju. Obavezno zdravstveno osiguranje svima garantuje pristup kompletnim i kvalitetnim zdravstvenim uslugama u matičnom kantonu. Građani sami biraju sa kojim od 90 osiguravajućih društava ovlaštenih da nude usluge obaveznog zdravstvenog osiguranja žele da potpišu ugovor. Osiguravajuća društva su obavezna da osiguraju zainteresovanog bez obzira na njegovu starost ili zdravstveno stanje, bez rezerve i dugih perioda čekanja. Deca moraju biti osigurana u roku od tri meseca od rođenja. Osobe sa privremenim boravištem mogu biti oslobođene obaveze osiguranja ukoliko već imaju neko drugo zdravstveno osiguranje koje pokriva usluge ekvivalentne onima koje pokriva švajcarsko osiguranje.
Kantonalna bolnička struktura u Ticinu odlikuje se multidisciplinarnom ponudom i kvalitetom koji pacijentima omogućavaju da na jednom mestu nađu mnogobrojne specijaliste za različite oblasti medicine. Šest bolničkih struktura na teritoriji Kantona osim toga garantuju i odličnu pokrivenost i laku dostupnost medicinskih usluga svim građanima, bez obzira na mesto njihovog boravka. U Tićinu osim toga postoje i brojne specijalističke i kvalitetne privatne klinike, starački domovi, instituti i strukture za osobe sa psihičkim i mentalnim hendikepom, kao i službe za kućnu negu.
Obavezno zdravstveno osiguranje (LAMal) pokriva troškove lečenja usled bolesti, materinski dodatak i, ako to već nije pokrio poslodavac, troškove lečenja usled nesreće. Oni koji rade barem osam sati nedeljno imaju obavezu osiguravanja protiv nesreća nevezanih za posao (LAINF). Obavezno osiguranje pokriva troškove ambulantnog lečenja i prepisanih lekova, boravak na odeljenjima državnih bolnica u matičnom kantonu, ili po potrebi i prilikom hitnih slučajeva, u bolnicama u drugim kantonima. Ono takođe pokriva i kućne intervencije i negu (Spitex), troškove domova za pružanje nege, kao i troškove medicinske rehabilitacije. Zubarske intervencije pokrivene su obaveznim osiguranjem samo ako su povezane sa teškim bolestima. Ostale zubarske intervencije plaćaju se odvojeno. Osim osnovnog obaveznog osiguranja moguće je potpisati ugovore za dodatna neobavezna osiguranja koja pokrivaju troškove veće udobnosti prilikom boravka u bolnici ili na klinici, kao što su na primer privatne ili poluprivatne sobe. Lekovi koji se izdaju samo sa receptom dobijaju se direktno od lekara ili se preuzimaju u apoteci. Ostale lekove moguće je kupiti i u prodavnicama prirodnih preparata.
Premije zdravstvenog osiguranja variraju u zavisnosti od osiguravajuće kompanije i mesta boravka. Snižene premije dostupne su onima koji prihvataju da ograniče izbor lekara ili bolnica ili povećaju troškove participacije. Osiguranici koji su u dokazanom teškom ekonomskom položaju imaju pravo na snižene premije. Osiguravajući fondovi generalno nadoknadjuju troškove lečenja koje su izvršili ili prepisali lekari, koji su pak dužni da pacijente obaveste o intervencijama koje ne mogu biti nadoknadjene i čije troškove pacijenti snose sami.
Zdravstvena nega za cilj ima održanje i poboljšanje zdravlja populacije. U tri glavna stuba očuvanja zdravlja spadaju fizička aktivnost, ispravna ishrana i slobodno vreme. Promovisanje higijene i zdravog života predstavljaju glavne aktivnosti javnog zdravstva. Konfederacija se pored toga zalaže i za borbu protiv i prevenciju zaraznih bolesti, bavi se socijalnim osiguranjem, istraživačkim radom i zaštitom životne sredine. Kantoni građanima obezbeđuju zdravstveno osiguraje i lečenje, dok su opštine nadležne za održavanje higijene na lokalnom nivou. Kantoni i opštine između ostalog obezbeđuju i druge zdravstvene službe poput kantonalnog lekara, školskih lekara i zubara, sociosanitarnih i sociopsihijatrijskih službi.
