Neobično veliki broj samoubistava poslovnih ljudi u Švajcarskoj navelo je poslovnu zajednicu da se duboko zamisli kako se poslovni ljudi na visokim položajima nose sa stresom, u vreme dok se njihove kompanije bore za održanje statusa u globalnoj privredi.
Vauthier je u oproštajnom pismu naveo da je bio pod ogromnim pritiskom predsednika uprave Josefa Akermana, ali njegov nadređeni je u istrazi oslobođen optužbi.
Martin Nevil, izvršni dorektor švajcarsko-američke trgovinske komore, kaže da je poslovna zajednica bila šokirana smrću Sena i Vauthiera, pitajući se da li je se to moglo sprečiti.
„Jedino što se može učiniti jest obratiti veću pažnju na signale“, kaže on.
Nevil je poznavao obojicu, kao i Karstena Šlotera, Nemca na čelu švajcarske telekomunikacione kompanije Sviscom koji si je život oduzeo 2003. kao i Aleka Vidmeru, lidera banke Julius Baer koji je izvršio samoubistvo 2008.
Njihove sudbine u suprotnosti su sa predodžbom Švajcarske kao jedne od najbogatijih i najstabilnijih zemalja sveta.
Stopa samoubistava u Švajcarskoj ispod je globalne nivoa, otprilike kao i u Nemačkoj, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Nevil kaže da se samoubistva ne mogu objasniti švajcarskom poslovnom kulturom. „Svaki je slučaj za sebe. Ljudska bića su tako komplikovana“, rekao je.
No, ostali govore o generaciji menadžera, u procepu između vrlo zahtevnih međunarodnih investitora i konzervativne švajcarske tradicije.
„Ako ne uspeš, očekuje se da se isključiš iz razgovora i odustaneš od svih budućih ambicija. Od tebe se očekuje da se više ne pojavljuješ“, kaže Suzan Kiš, bivša bankarka u UBS-u.
Švajcarsku je proteklih godina pogodio usporen rast globalne ekonomije i visoki kurs franka koji je naštetio izvozu.
